Савети & третмани
Едукативни видео припреме за операцију и рехабилатацију:
10 NAČINA DA SE IZBEGNE ODLAZAK U PRIJEMNU AMBULANTU ZA VREME PRAZNIKA
- 10 saveta protiv pušenja
- Vodič za kvalitetan život u PDF
- Čuvajte Vaše krvne sudove
- Akutni infarkt miokarda u PDF
- Šta je hemodinamsko ispitivanje?
- Šta je hipertenzija?
- Prevencija bolesti srca
- Kako nastaje bolest krvnih sudova srca?
- Pejsmejkeri
- Stent: uputstvo
- Kako radi srce?
- REČNIK POJMOVA
10 NAČINA DA SE IZBEGNE ODLAZAK U PRIJEMNU AMBULANTU ZA VREME PRAZNIKA:
1. MERITE SE. Ukoliko dobijate više od 1-1,5 kg na dan, možda imate problem sa zadržavanjem vode.
2. JEDITE MANJE. Planirajte da budete umereni u svom načinu ishrane. Koliko god jednostavno zvučalo, jesti manje jeste od presudnog značaja i pridržavanje tog pravila je ključ za uspeh.
3. JEDITE VIŠE NISKOKALORIČNIH NAMIRNICA: voća, povrća i druge lake hrane koja daje osećaj sitosti.
4. VEŽBAJTE. Nastavite da vežbate i tokom sezone praznika, ovo nije vreme da se ulenjite, naročito ako unosite više kalorija.
5. DRUŽITE SE. Što više razgovarate, manje je verovatno da ćete jesti.
6. NE ZANEMARUJTE SIMPTOME. Ne razmišljajte kako ćete kod svog lekara otići posle praznika, može biti prekasno.
7. POSETITE SVOG LEKARA. Česte su situacije u kojima su ljudi čekali i čekali, pridajući veću važnost kupovini i drugim prazničnim aktivnostima nego načinu na koji se osećaju. Ako se ne osećate dobro, idite kod lekara.
8. RECITE SVOM LEKARU KAKO SE ZAISTA OSEĆATE. Komunikacija je najvažnija, i ako imate dobar odnos sa svojim lekarom, možete biti zdravi tokom cele godine.
9. OGRANIČITE UNOS ALKOHOLA. Noć uoči praznika, neko uvek završi na hitnom prijemu zbog unošenja prevelike količine alkohola. Većina ljudi zna da prepozna trenutak u kom im je dosta i tada bi trebalo da se zaustave.
10. PRONAĐITE JOŠ ZDRAVSTVENIH SAVETA na našem sajtu
10 saveta protiv pušenja:
Kako sebe motivisati?
1. Razmišljajte zbog čega pušite i kada pušite. Možete o tome da vodite i dnevnik.cigarete
2. Odredite dan kada ćete prestati sa pušenjem, i upoznajte sa tim svoju porodicu i prijatelje da bi mogli da vas podrže u tome.
3. Ako pušite više od 12 cigareta dnevno i ne možete odmah da prestanete sa pušenjem, možete smanjivati broj popušenih cigareta u toku 2-3 nedelje dok ne dođete do 12 cigareta dnevno, a onda prekinite sa pušenjem odmah.
4. Odredite vreme kada uglavnom žudite za cigaretom i napravite plan da tada radite nešto drugo sa svojim rukama.
5. Pokušajte da izbegavate situacije koje vas normalno podstiču da pušite.
6. Uklonite cigarete i pepeljare iz kuće.
7. Upotrebite novac koji ste uštedeli od prestanka pušenja cigareta za nešto lično što vam se dopada.
8. Mislite pozitivno. Ne paničite ako niste izdržali bez cigareta. Ako niste uspeli prvi put, pokušajte ponovo.
9. Odaberite zdrave manje obroke kao što je voće i jedite ga kada se vaš apetit poveća posle prestanka pušenja.
10. Vežbajte i krećite se, bavite se aktivnostima koje onemogućavaju pušenje.
Možete uvideti da vam je neophodna dodatna pomoć. Vaš lekar Vam može pomoći i dati savet o uzimanju zamena za nikotin kao i radu u grupama koje se bave odvikavanjem od pušenja.
(Prema podacima objavljenim u najprestižnijim časopisima iz oblasti kardiologije)
Čuvajte Vaše krvne sudove:
Infarkt naječešći između 65. i 74. godine
Rizik raste sa godinama. Obazrivo već od 25-te.
Tokom prošle godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine od infarkta miokarda lečeno je oko 1500 bolesnika.
Najveći broj bolesnika sa ovakvim zdravstvenim problemom bio je starosti između 65 i 74 godine. Kako statistika pokazuje, najugroženija kategorija posle ove su osobe stare između 55 i 64 godine, zatim između 45 i 54, pa oni od 75 do 84 godine.
Pokazatelji govore da što je veći broj godina bolesnika koji su pretrpeli infarkt miokarda, više im je život ugrožen.
Iako je broj obolelih od infarkta miokarda u prvih šest meseci 2007. godine nešto manji od polovine ukupnog broja 2008 godine, učestalost infarkta miokarda u odnosu na starosne dobi bolesnika je skoro ista kao i 2008 godine u svim uzrastnim kategorijama. To znači da je opet pomoć zatražilo najviše bolesnika od 65 do 74 godine, a najmanji je broj primljenih i lečenih od 25 do 34 godine.
I dalje su muškarci skoro duplo ugroženiji. Od ukupnog broja bolesnika sa infarktom miokarda 64.5 odsto su muškarci, dok žene ova bolest pogađa sa 35.5 odsto.
Prema rečima lekara Instituta za KVB Vojvodine, neki od uzroka koji mogu dovesti do infarkta miokarda, koji je praćen bolom u grudnom košu, hladnim znojenjem i opštom iscrpljenošću organizma, su naprezanje, uzbuđenje, preobilan obrok, kao i hladno ili vetrovito vreme sa promenom atmosferskog pritiska. Najčešće se dešava osobama koje imaju povišen krvni pritisak i holesterol u krvi, boluju od dijabetesa, imaju prekomernu kilažu i konzumiraju duvan.
Izuzetno je važno da osoba sa simptomima koji ukazuju na infarkt srčanog mišića, što pre potraži pomoć najbližeg kardiologa, jer pravovremena i brza intervencija može u velikoj meri da sačuva funkciju miokarda.
Svim kardiovaskularnim bolesnicima se preporučuje umerena ishrana, redovne kontrole, izbegavanje većih napora, popodnevni odmor i spavanje koje treba da traje bar osam časova.
Jak bol iza grudne kosti
Zapušenje koronarnog krvnog suda dovodi do slabljenja ishrane srčanog mišića. Ako se kroz kratak vremenski period ne uspostavi takozvana kolateralna ili sporedna cirkulacija, degeneriše se i odumire taj deo miokarda, a može da nastupi i smrtni ishod.
Skoro uvek bolesnik ima jak bol iza grudne kosti, koji se proteže prema vratu, glavi, leđima i desnoj ili levoj ruci. Istovremeno javlja se i ubrzano disanje, oblivenost hladnim znojem, vrlo slab i ubrzan puls, modrilo i stanje šoka. Krvni prtisak naglo pada.
Kod bolesnika koji preživi napad nastupa "obnova" srčanog mišića sa uspostavljanjem kolateralne cirkulacije, koja traje nekoliko nedelja. Praćenje bolesnikovog stanja podrazumeva često snimanje srčanog rada, redovne preglede krvi i merenje krvnog pritiska.
Šta je hemodinamsko ispitivanje?
Šta je koronarna arterijska bolest?
Koronarna arterijska bolest (KVB) je bolest sužavanja srčanih arterija. Najčešće je prouzrokovana aterosklerozom.
Ateroskleroza predstavlja nagomilavanje masnih naslaga i formiranje masnih pločica (plak) u unutrašnjosti koronarnih – srčanih arterija. Nagomilavanje ovih supstanci prouzrokuje suženje otvora arterije odnosno stenozu. Progresivni razvoj stenoze dovodi do smanjenog protoka krvi i posledičnog dopremanja kiseonika i u srčani mišić iza mesta stenoze.
Usled nedostatka hranljivih materija srce „pati“. To je naročito izraženo za vreme fizičkih aktivnosti (stabilna angina pectoris), a sa porastom stenoze srce pati i u mirovanju (NEstabilna angina pectoris).
Koronarna arterijska bolest najčešće se manifestuje pojavom umerenog do jakog bola u grudnom košu. Bol je najčešće stežućeg karaktera – pritisak. Praćen je nedostatkom vazduha, često i pojavom obilnog hladnog znoja. Bol se može širiti u ruke ili vilicu što predstavlja stanje poznato kao angina pectoris. Traje oko: 1. nekoliko minuta i spontano prestaje – stabilna angina pektoris; 2. 10, 15 do 20 minuta, intenzivan, prestaje tek na primenu nitroglicerina – NEstabilna angina pektoris; 3. duže od 30minuta – najčešće je nastao srčani udar „infarkt srca“.
Infarkt srca je najčešće posledica potpunog zatvaranja koronarnih arterija. Praćen je karakterističnim EKG promenama.
Prevencija bolesti srca
Smanjenje faktora rizika i njihovog uticaja na razvoj kardiovaskularnih bolesti, preokupacija je savremene svetske kardiologije. Lekar, da bi predupredio oboljenje može da propiše odredjeni lek koji u velikoj meri može da spreči napredovanje koronarne srčane bolesti.
Šta možemo sami da učinimo za svoje zdravlje?
Redovno kontrolišite:
- krvni pritisak
- nivo šećera u krvi
- nivo masnoća u krvi
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sedam saveta za zdrav, kvalitetan i dug život:
1. redovno spavajte 7-8 sati,
2. redovno se bavite fizičkom aktivnošću (najmanje 30 minuta na dan),
3. redovno doručkujte,
4. jedite pametno: hrana neka ne bude s previše energije, masnoća i soli, a neka u njoj bude više povrća i voća,
5. izbegavajte uzimanje hrane između obroka i održavajte optimalnu telesnu težinu,
6. nikada ne pušite cigarete,
7. alkohol uzimajte umereno ili ga sasvim izbegavajte.
Šta je pravilna ishrana?
Pravilnom ishranom u mnogome možemo pobojšati naše zdravlje i umanjiti rizik od nastanka bolesti. Zdrava ishrana je umerena i raznovrsna, i treba da se pridržavamo ovih jednostavnih pravila:
- svaki dan jesti sveže voće i povrće
- izbegavati punomasno mleko i punomasne sireve, treba uzimati proizvode od obranog mleka sa manje masnoća
- izbegavati proizvode od belog brašna,
- jesti hleb od celog zrna žitarica (integralni hleb), integralni pirinač
- jesti meso svaki drugi ili treći dan - izbegavati masno svinjsko meso
- jesti ribu dva do tri puta nedeljno
- smanjiti količinu ulja i drugih masnoća biljnog i životinjskog porekla
- smanjiti unos belog šećera i slatkiša
- smanjiti količinu soli, ne dosoljavati hranu
- konzumirati umerene količine alkohola
Redovna fizička aktivnost
Korisna fizička aktivnost podrazumeva redovne šetnje - svaki dan po 30-tak minuta, kao i rad u bašti ili prirodi. Na taj način povoljno utičemo i na faktore rizika: krvni pritisak, prekomernu telesnu težinu i masnoće u krvi. Ali treba biti oprezan: prekomeran fizički napor (trčanje, teretana, fitnes) u zatvorenom prostoru može dodatno opteretiti srce i krvne sudove i mora biti pod nadzorom lekara.
Ukoliko ste pušač prestanite da pušite! Duvanski dim štetan je ne samo za srce nego za celokupni organizam!
Pokušajte da savladate stres koji se javlja na poslu ili kod kuće, trudite se da budete pozitivni, da se radujete svakom danu vašeg života, jer smeh takođe blagotvorno deluje na zdravlje.
ZDRAVLJE JE VAŽNIJE OD SVIH DRUGIH STVARI!!!
Kako nastaje bolest krvnih sudova srca?
Sa godinama života, smanjuje se elastičnost krvnih sudova, a nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnog procesa starenja, pa se zato sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti. Zbog uticaja koji imaju faktori rizika (pušenje, povišena telesna težina, masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, nedovoljna fizička aktivnost, stres, nasledni faktori) i druge bolesti dolazi do sužavanja krvnih sudova i nastaje tzv. ateroskleroza ili ateromatoza – odnosno ZAKREČENJE krvnih sudova. Oba ova procesa smanjuju snabdevanje mišićnih ćelija srca krvlju, odnosno kiseonikom i hranljivim materijama usled čega se javlja bol u grudima - angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja samo pri naporu, uzbuđenju (stresu) zovemo stabilna angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja prilikom napora, ali i u mirovanju nazivamo nestabilna angina pektoris. Kada ovakav bol u grudima traje duže od pola sata i praćen je osećajem gušenja i strahom, postoji opasnost da se razvija akutni srčani infarkt.
Ne treba samostalno postavljati dijagnozu – nije svaki bol u grudima angina pektoris – svaki sumnjivi bol u grudima treba navesti prilikom redovne posete lekaru!
Faktori rizika za zakrečenje krvnih sudova:
1. Masnoće u krvi
Kada se koncentracija holesterola povisi za jedan posto, opasnost od pojave srčanog infarkta poveća se za dva posto.
2. Povišen krvni pritisak
Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse za nastanak koronarne srčane bolesti, kao i bolesti svih ostalih krvnih sudova. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mmHg.
3. Prekomerna telesna težina
Faktor rizika je već i za 10 posto povećana telesna težina u odnosu na idealnu. Kod osoba koje imaju 20 posto više od uobičajene težine rizik za nastanak koronarne srčane bolesti veći je za 50 posto.
4. Nedovoljna fizička aktivnost
Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti dva puta je veći nego kod aktivnih osoba.
5. Šećerna bolest - Diabetes mellitus
Šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.
6. Nikotin
Kod pušača duvana, rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak tri puta veći.
7.Alkohol
Povećani unos alkohola takodje utiče na povećanje rizika.
8. Pol
Sve više studija pokazuje da se bolest koronarnih krvnih sudova i srčanog mišića, javlja podjednako kod muškaraca, kao i kod žena.
9. Nasledni faktor
Ako su vaši roditelji, braća ili sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života, i kod vas je rizik od dva do pet puta veći.
Pejsmejkeri
Moderni pejsmejkeri imaju ugrađenu elektroniku koja vas štiti od većine spoljašnjih uticaja - onih od električnih i elektronskih uređaja s kojima dolazite u dodir u svakodnevnim aktivnostima. Aparati za domaćinstvo, kancelarijska oprema i električni alati koji se koriste u kući ne predstavljaju nikakav rizik za osobe sa implantiranim pejsmejkerom, pod uslovom da su propisno instalirani i da su ispravni.
Ipak, ponekad je potrebno preduzeti mere opreza, posebno ako posumnjate da postoji uticaj na vaš pejsmejker od jakog spoljašnjeg elektromagnetnog polja.
Nema nikakve opasnosti od: radio-aparata, muzičkih stereo-linija, CD uređaja, video-rekordera, daljinskih upravljača za njih, bežičnih i standardnih žičanih kućnih i kancelarijskih telefona, mikrotalasnih pećnica, električnih pećnica i roštilja, tostera, miksera, frižidera, usisivača, mašina za pranje, električne ćebadi, električnih aparata za brijanje, električnih upaljača za plin, fena za kosu, električnih četkica za zube, prenosnih (lap-top) računara, fotokopir mašina, faksova, slušnih aparata, električnih utikača, razvodnika i kablova.
Osobama s pejsmejkerom nije kontraindikovano bavljenje sportom, putovanje, raznolika ishrana, niti profesionalne aktivnosti, ali svakako morati biti oprezne da u njima ne biste preterali, sve u zavisnosti od pejsmejkera, vaše osnovne bolesti srca i opšteg fizičkog stanja.
Osobe s usađenim pejsmejkerima mogu nastaviti da upražnjavaju svoje uobičajene seksualne aktivnosti.
Preporučuje se oprez kod: radio predajnika ili repetitora, TV predajnika ili repetitora, radara,
visokonaponskih vodova, transformatora i industrijske opreme s velikom električnom strujom: aparati za zavarivanje, peći za keramiku i sl., neispravnih električnih uređaja, medicinske opreme: skeneri s magnetnom rezonansom (NMR), terapija jonizujućim zračenjem, ultrazvučni pregledi, defibrilatori, transkutana dijatermijska stimulacija nerava (TNS), detektora metala na aerodromima i u bankama, uređaja za zaštitu od krađe u robnim kućama, mobilnih telefona (držite telefon najmanje 30 cm od pejsmejkera; kad ga koristite, držite ga na uhu sa suprotne strane od pejsmejkera; nemojte ga nositi u grudnom džepu bluze, sakoa ili jakne u blizini pejsmejkera).
Javite se svom lekaru ako:
osetite neke posebne simptome
osetite da su vam se vratili vaši prvobitni simptomi
osetite nevoljno grčenje mišića
koža iznad mesta implantacije otekne ili pocrveni
Stent: uputstvo
ZA PACIJENTE KOJIMA JE URAĐENA BALON DILATACIJA (PTCA) I/ILI STENT
TERAPIJA PO OTPUSTU:
1. !NUŽNA JE DVOJNA ANTIAGREGACIONA TERAPIJA U TRAJANJU 9 – 12 MESECI.
2. OSTALA TERAPIJA – po savetu lekara.
RADNA SPOSOBNOST:
A) POSLE PTCA – intervencija je završena balonom
- Kod ASIMPTOMATSKIH pacijenata, nakon uspešne jednosudovne PTCA , bolesnik se može vratiti punoj aktivnosti, uključujući i posao, unutar 7 - 10 dana.
- Kod pacijenata sa višesudovnom PTCA ili inkompletnom revaskulari-zacijom (ima promena i na drugim koronarnim sudovima koje nisu re-šene dilatacijom) savetna je funkcionalna procena testom opterećenja na osnovu kojeg će se odlučiti o ograničenju u radnom statusu.
B) POSLE STENTA – intervencija je završena stentom
- PRVIH 30 DANA - umerena, dozirana aktivnost. (Povećana aktivnost vodi u subakutnu trombozu stenta - zapušenje).
- POSLE 30 DANA - bez posebnih ograničenja u fizičkoj aktivnosti. Stent je prekriven ćelijskim slojem i više ne bi trebalo da bude rizika od tromboze. Tada može da se vrati i fizičkom poslu. Kod pacijenata sa višesudovnom PTCA ili inkompletnom revaskularizacijom (ima promena i na drugim kornarnim sudovima koje nisu rešene dilatacijom) savetna je funkcionalna procena testom opterećenja na osnovu kojeg će se odlučiti o ograničenju u radnom statusu.
Ne savetuje se uputiti pacijenta na MRI (magnetnu rezonancu) u toku prvog meseca zbog eventualno moguće dislokacije stenta. Posle tog perioda može se podvrgnuti tom pregledu, ali uz obaveznu npomenu da je kod pacijenta izvršena inplantacija STENTA da bi se izbegle dijagnostičke nedoumice zbog tehničkih smetnji uzrokovanih stentom.
KONTROLE:
Zbog mogućnosti restenoze, pa i potpunog začepljenja stenta (individualna reakcija) NUŽNE su kardološke kontrole:
A) KOD INTERVENTNOG KARDIOLOGA:
Na Institutu (III sprat) vrše se redovne kontrole , kod jednog od kardiologa koji je izveo proceduru , po sledećem rasporedu u prvih godinu dana:
1. – 1 MESEC – (LABORATORIJA)
2. – 4 MESECA – (LABORATORIJA) – dodatno i (EHO + ERGO) – ukoliko je pacijent urađen u akutnom infarktu ili ukoliko ima anginoznoh ima tegoba.
3. – 6 MESECI – (LABORATORIJA + EHO + ERGO) - rana restenoza
4. – 12 MESECI – (LABORATORIJA + EHO + ERGO) - kasna restenoza
LABORATORIJA: KKS, AST, ALT, CPK, ŠUK, FIBRINOGEN, CRP, obavezno je LIPIDNI STATUS – sa frakcijama holesterola
B) Rutinske redovne kontrole vrše se kod SVOG dotadašnjeg kardiologa
Test opterećenjem i EHO pregled potrebno je zakazati na vreme i doneti uput od lekara opšte prakse.
Pacijenti na kontrole treba da donesu uput, kompletnu prethodnu dokumentaciju kao i nove nalaze .
U slučaju pojave subjektivnih tegoba po tipu angine pektoris u toku prve godine pacijent treba se javi interventnom kardiologu , a nakon godinu dana ordinirajućem kardiologu, koji se dalje dogovara sa kardiologom - izvođačem procedure.
Kako radi srce?
Ljudsko srce je mišić veličine muške pesnice. Sastoji se iz dva odvojena, ali međusobno slična dela, koji zajedno deluju kao pumpa za krv. U desnu stranu srca dolazi krv iz čitavog organizma. To je krv siromašna kiseonikom, jer ga je organizam iz nje već uzeo i potrošio. U levu stranu srca dolazi krv iz pluća, a ta krv je, kroz proces disanja, obogaćena kiseonikom.
Leva strana srca pumpa krv u čitav organizam, u sve telesne ćelije. Ovo snabdevanje krvlju od ključnog je značaja za opstanak organizma, jer mu krv donosi kiseonik i hranljive materije, pa tako ćelije mogu ostati u životu i dobrom zdravlju. Desna strana srca pumpa krv u pluća, gde se ona nanovo obogaćuje kiseonikom.
Dakle, krv siromašna kiseonikom ulazi kroz gornju i donju šuplju venu u desnu pretkomoru srca, prelazi u desnu komoru, a ova je svojom mišićnom snagom istiskuje u plućnu arteriju. Plućna arterija je veliki krvni sud, koji se kasnije grana i razvodi krv po čitavim plućima. Tamo krv biva nanovo obogaćena kiseonikom i vraćena u levu stranu srca.
Krv obogaćena kiseonikom utiče u levu pretkomoru srca kroz četiri plućne vene. Iz leve pretkomore osvežena krv dolazi u levu komoru, čijom mišićnom snagom biva istisnuta u aortu, najveću arteriju u organizmu. Aorta se grana u mnoštvo arterija i kapilara, koji donose svežu do svih organa i svih ćelija organizma.
Srce radi kao dvostruka pumpa. Ritmičkim skupljanjem i širenjem njegovih pretkomora i komora krv se pumpa u dva pravca - krv siromašna kiseonikom odlazi u pluća (tzv. mali krvotok), a krv bogata kiseonikom u organizam (tzv. veliki krvotok).
Srčani mišić se ritmički širi i skuplja, kao dvostruka pumpa, zahvaljujući postojanju jedne posebne vrste srčanih ćelija, od kojih je izgrađen tzv. prirodni srčani pejsmejker. Te ćelije, grupisane u tkz. sinusnom čvoru stvaraju slabu električnu struju u obliku ritmičkih impulsa, koji se sprovode do svih delova srčanog mišića. Impulsi prouzrokuju naizmenično grčenje i opuštanje srčanog mišića, što ima za rezultat rada srca.
Srce je teško oko 300 grama, a kad čovek miruje, pumpa 5 do 6 litara krvi u minutu. U vreme velikog fizičkog napora srce je u stanju da ispumpa i do 20 litara krvi u minutu.
Jedan od načina da se proceni koliko krvi srce ispumpa u minutu jeste merenje broja srčanih udara za vreme od jednog minuta; taj broj naziva se učestalost srčanog ritma, ili srčana frekvencija.