ЗАЈЕДНИЧКЕ СЛУЖБЕ

Апотека

Организациона јединица апотека постоји од 1961. године, када је почео са радом Институт за плућне болести и туберкулозу. Од свог оснивања па све до данас, прошла је кроз неколико реорганизација. 1977. Године Институт у Срмској Каменици постаје наставно-научна база при Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, и тада апотека постаје део централне апотеке при Медицинском факултету у оквиру организационе јединице - Институт заједничких медицинских служби. Од 1991. до 1995. године апотека је била организована у оквиру радне заједнице Института, када постаје део ИКВБВ.

Данас у апотеци раде: 2 фармацеута и два фармацеутска техничара, који поседују лиценце за рад издате од надлежних Комора; и административни радник. У свом раду, запослени се придржавају смерница добре апотекарске праксе, а неки од послова апотеке обухватају набавку, пријем, складиштење, дистрибуцију, администрирање, издавање лекова, дезинфекције, санитетског и уградног материјала. Сви запослени у апотеци, у складу са потребама и обавезама, присуствују акредитованим семинарима континуиране едукације, који ће им омогућити да компетентно и професионално пруже здравствену услугу у апотеци. Фармацеути су увек доступни за сарадњу са лекарима и медицинским сестрама у смислу давања информација о правилној употреби лекова.

Будућност апотеке огледа се у континуираном усавршавању процеса рада, увођењу нових услуга, као и едукацији кадра и побољшању мултидисциплинарне сарадње између фармацеута и других здравствених радника, што је један од кључних фактора за побољшање безбедности пацијената.

Економско финансијски сектор

Основна улога економско финансијског сектора је да уз поштовање позитивних законских прописа из области буџетског пословања, финансија, Закона о здравственом осигурању, Закона о здравственој заштити, Закона о раду, Закона о буџету, Закона о јавним набавкама и осталих позитивних законских прописа обезбеди стабилне изворе финансирања установе.

Примарни извор финансирања рада ИКВБВ је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) са којим се почетком сваке годинепотписује Уговор о пружању и финансирању здравствене заштите из обавезног осигурања. Тим уговором дефинисани су број и врсте здравствених услуга које пружа ИКВБВ осигураницима РФЗО-а (План рада), као и обим и намена средстава које установа добија за свој рад.

Од оснивања ИКВБВ је функционисао у различитим друштвено економским системима, од со-цијалистичког до капиталистичког друштвеног уређења. Заједничко за све то време је недовољно новца у државном буџету намењеног здравству у односу на потребе становништва. Из тог разлога је менаџмент посветио велику пажњу проналажењу додатних извора прихода (сопствени приходи, допунски рад, донације) како би омогућио несметано функционисање и развој Института. Економско финансијски послови су организовани у следећа одељења, службе и одсеке:

• Одељење за рачуноводство и књиговодство
• Одсек плана и анализе
• Одсек за књиговодство
• Одсек за ликвидатуру
• Одсек магацина
• Одсек за фактурисање
• Одсек за биоелектронику
• Ауто парк

Одсек ликвидатуре врши обрачун зарада, накнада зарада и осталих личних примања за 600 за-послених и сва плаћања. Укупно, годишње се уради око 15.000 обрачуна.

Одсек за фактурисање обавља послове фактурисања пружених здравствених услуга и утрошених лекова и санитетског материја појединачно, за сваког пацијента. На годишњем нивоу изда се преко 61.000 фактура.
У оквиру овог Одељења функционише Одсек магацина који обавља функције примања, складиштења, чувања и издавања материјала. У самом објекту магацина одвојено се складиште и чувају: медицински материјал, уградни материјал, средства за хигијену, канцеларијски материјал, ситан инвентар, резервни делови и остали потрошни материјал. У каталогу складишта налази се укупно 11.844 артикла који се користе на ИКВБВ.

У ИКВБВ се користи преко 700 комада различитих медицинких апарата и електронских уређаја. О техничкој исправности медицинске опреме брине се Одсек за биоелектронику. Одсек је основан 1981. године, када су и почеле да се раде прве катетеризације. У употреби је и опрема из осамдесетих и деведесетих година, као и апарати најновије генерације: тонометри, ЕКГ апарати, дефибрилатори, инфузионе пумпе, ињектомати, монитори, биохемијски анализатори, интра-аортне балон пумпе, комплетне дигиталне катетеризационе сале, електрофизиолошке сале и најсавременији Дуал Соурце ЦТ. Сваки од ових апарата је неопходан за пружање здравствених услуга. Када се деси квар на сцену ступа Одсек биоелектронике. Дневно се уради, у просеку, око 15 интервен-ција, од најједноставнијх („притисни дугме", замене кабела) до поправке електронских плоча.

Годишње је то око 5.500 интервенција. Овај одсек, који чине четири запослена, обезбеђује да се посао у дијагностици и лечењу пацијената одвија у континуитету.

Ауто парк чине три возача који на располагању имају три путничка аутомобила и два комбија, којима обављају превоз запослених за службене потребе. Старају се о техничкој исправности возила и о томе да запослени стигну безбедно и на време на своје одредиште. Годишње се овим возилима пређе око 100.000 км.

Комерцијално планско одељење

Комерцијално планско одељење има веома важну улогу у функционисању ИКВБВ, с обзиром да има задатак да испланира обим и врсту здравствених услуга које се пружају (План рада), као и сав потребан материјал да би се те услуге могле пружати. Такође је веома важно обезбедити континуитет снабдевања тако да Установа не буде ни једног тренутка без потребних мате¬ријала и опреме, а истовремено да не буде оптерећена великим залихама. То је све постигнуто залагањем запослених и применом најсавременијих метода рада и информационих технологија, тако да ИКВБВ ни једног тренутка није био без потребних материјала и лекова, чија је набавка била у надлежноси здравствене установе.

Током године спроведе се око 120 до 130 поступака јавне набавке, 70% за робу и 30% за услуге и склопи се преко 420 уговора са добављачима.

Интерни ревизор

Служба за лабораторијску дијагностику

Служба за лабораторијску дијагностику Института за кардиоваскуларне болести Војводине (ИКВБВ) данас је комплексна, хомогена и организована савремена радна средина, у којој се раде најсложенија лабораторијска испитивања крви. У не тако давној прошлости Лабораторија је основана као мала помоћна лабораторија на Клиници за кардиохирургију.
Тренд савремене дијагностике и лечења кардиоваскуларних болесника је условио неминовни развој и лабораторијске дијагностике, тако да је од 2006. године почело увођење диференцијално-дијагностичких анализа. Током 2008. године, Лабораторија је добила нови простор, савремени ентеријер, најновију дијагностичку опрему и потпуно другачији статус и значај. Квалитетна лабораторијска дијагностика има огроман значај у дијагностици и праћењу лечења кардиоваскуларних болесника.
Значај ИКВБВ као престижне научне организације је захтевао учешће у многобројним научним истраживањима домаћег и иностраног карактера. Без савремене лабораторије, учешће у тим истраживањима је незамисливо.
Најсавременији биохемијски, хематолошки и имуно-хемијски вишеканални анализатори омогућавају прецизну и брзу лабораторијску дијагностику. Ургентно збрињавање кардиоваскуларних пацијената могуће је захваљујући апаратима на којима стручно лабораторијско особље уради одговарајуће диференцијално-дијагностичке анализе за мање од петнаест минута. Сва испитивања задовољавају највише стандарде лабораторијског рада, који су и потврђени у априлу 2011. године добијањем Сертификата о акредитацији од Акредитационог тела Србије (АТС). Тиме је потврђена стручна и функционална оспособљеност Лабораторије за дијагностичка испитивања према међународном стандарду ИСО/ИЕЦ 17025. Овај сертификат је и доказ постојања највишег квалитета услуга Службе за лабораторијску дијагностику. Лабораторија ради по принципу ургентне лабораторије; ради 24 часа дневно, 365 дана у години. Годишње се уради преко 600.000 анализа. Тим који чини Лабораторију састоји се од двоје доктора медицинских наука - специјалиста медицинске биохемије, три струковна технолога и тринаест лабораторијских техничара.

Одсек за третман медицинског отпада

Одељење за екологију у здравству почело је са радом 2008. године имплементацијом пројекта Министарства здравља „Техничка подршка за третман медицинског отпада у Србији". Годишње се у овом Одељењу обради око 40.000 кг медицинског отпада од чега је 27.000 кг из ИКВБВ-а, а остатак из Института за онкологију Војводине и Института за плућне болести Војводине
Службеник за заштиту животне средине: Илија Допуђ тел: 021/4805841

Одељење за контролу квалитета

Одељење је по налогу Директорке Института за кардиоваскуларне болести Војводине (ИКВБВ), проф. др Наде Чемерлић Ађић, започело са основним активностима и припремама за имплементацију Интегрисаног система менаџмента (ИСМ) средином 2008. године. Одељење је формирано са циљем увођења неопходних процедура у иначе комплексни организациони радни процес на ИКВБВ, у склопу визије побољшања квалитета лечења и задовољства пацијената предузетим лечењем на ИКВБВ.

У том смислу и од тада су представници Руководства за квалитет и други запослени учествовали на семинарима који су обрађивали теме појединих ИСО стандарда и њихов интегрисани приступ. Такође је једна група запослених похађала курсеве за интерне контролоре ИСМ.

Политика квалитета ИСМ на ИКВБВ је у сагласности са захтевима стандарда СРПС ИСО 9001, СРПС ИСО 14001, ИСО 45001, и ИСО 17025.

ИКВБВ је у имплементацији ИСО стандарда сарађивао са Институтом за индустријско инжењерство и менаџмент Факултета техничких наука у Новом Саду. Сертификат за успешну имплементацију Стандарда 9001, 14001 и 45001 је од стране сертификационе куће ПАНЦЕРТ добијен почетком јула 2010. године. Од тада се сваке године ради редовна ресертификација наведених Стандарда, након претходно проведених интерних контрола. Интерним контролама се разрешавају уочене неусаглашености у процесима које регулише ИСМ.

Лабораторија ИКВБВ је сертификована за ИСО стандард 17025, од стране Акредитационог тела Србије у првој половини 2011. године.

Одељење за имплементацију ИСМ и контролу квалитета је структурално тако конципирано да у њему поред представника руководства за ИСМ раде и представник руководства за ИСМ - област кардиохирургија, представник руководства за ИСМ - област заштита животне средине и безбедности на раду, помоћник представника руководства за ИСМ и начелница биохемијске лабораторије задужена за стандард 17025.

Став менаџмента ИКВБВ је да престижна институција каква је ИКВБВ мора стално трагати за ефикаснијим пословањем и већим задовољством пацијента предузетим лечењем. Само јасно дефинисане процедуре, њихово прихватање и практична примена од стране запослених јесу предуслови да се веома сложени процеси рада могу обављати брже, ефикасније, квалитетније, и са умањеним финансијским ресурсима. Уведеним процедурама су дефинисани и процеси сталног стручног и научног на-предовања, као и процеси организације и планирања свих процеса деловања ИКВБВ у наредним годинама. Битно је да једном прихваћене процедуре нису трајног карактера, оне су подложне променама, представљају перманентан живи процес у коме се лакше него раније уочене неусаглашености и неправилности (или боља решења), врло брзо дефинишу. Делови или целине процедура се затим исправљају и тако исправљене примењују. Сваки запослени појединац на ИКВБВ може да укаже на одређене недоречености или неусаглашености у функционалности радног процеса и да тражи њихову измену. Уколико се иницијатива покаже оправданом, измена се спроводи у дело. Интегрисани систем менаџмента на тај начин ставља сваког запосленог у исту раван обавеза и одговорности према послу који обавља, наравно на различитим нивоима комплексности. Уведени ИСМ омогућава појединцу коме је стало до успеха ИКВБВ да лакше и мирније обавља своју делатност и да зна да је свој посао урадио ваљано, у оквиру својих обавеза и одговорности. Наравно да сврсисходно и функционално регулисање свих процеса рада на ИКВБВ утиче и на квалитет лечења наших болесника, повећавајући њихово задовољство предузетим мерама лечења. Систем омогућава да се прате различити објективни параметри квалитета лечења, задовољства пацијената, и запослених, радом на ИКВБВ. Ови елементи који чине квалитет рада ће и у наредним годинама бити примарни модели за објективни приказ достигнутих стандарда квалитета рада како појединаца, тако и ИКВБВ у целини.

Одељење за научноистраживачки рад

Упоредо са увођењем, развојем и усвајањем нових дијагностичких и терапијских кардиолошких и кардиохируршких процедура одвијао се и научноистраживачки ради и приказани су бројни радови на стручним скуповима и публиковани у признатим научним часописима. На конгресима у земљи и иностранству укупно је приказано више од 2000, а публиковано више од 300 стручних и научних радова.

У октобру 2008. године ИКВБВ је организовао, а Нови Сад је био домаћин В Конгреса кардиоваскуларних хирурга Србије са међународним учешћем.

Одељење за научноистраживачки рад у ИКВБВ основано је 1995. године, а данас на имамо 8 запослених – два лекара, епидемиолог, дипл. математичар – статистичар и 4 медицинске сестре.

Научноистражиначки рад у ИКВБВ подразумева активности у више сегмената :

Писање научних и стручних публикација
Писање и припрема радова за стручне конгресе
Пројекти и студије
Докторске студије и докторске дисертације
Сарадња са установама у земљи и иностранству које се баве кардиоваскуларним обољењима
Континуирана медицинска едукација
Запослени лекари и медицинске сестре - техничари у ИКВБВ имају прилику да пишу стручне радове, учествују на стручним састанцима и скуповима из области кардиологије, анестезије, карди-охирургије, здравствене неге, и обавезу за континуираном едукацијом. У случајевима када лекари или медицинске сестре-техничари желе да учествују активно у писању стручних радова за часописе или стручне скупове, предлога пројеката или континуиране медицинске едукације, одељење за научно-истраживачки рад има саветодавну улогу.

Само у последње 3 године, приказали смо више од 75 радова на стручним скуповима у земљи и иностранству, публиковали више од 20 радова у признатим часописима, били учесници у многим пројектима и организовали бројне стручне састанке и предавања реномираних стручњака из земље и иностранства у оквиру континуиране медицинске едукације.

У оквиру Одељења постоји и Тим за праћење и сузбијање болничких инфекција. Болничке инфекције (инфекције повезане са здравственим интервенцијама) су инфекције настале код болесника или запослених у здравственој установи. Ове инфекције представљају јавно здравствени проблем, са низом значајних медицинских, економских и законских последица.

Главни задатак Тима је смањење ризика по сваког пацијента, посетиоца или запосленог од настанка болничке инфекције, што обухвата више активности:

Припрему препорука за превенцију и сузбијање болничких инфекција, као и праћење и евалуацију примене препорука, поступака и мера за спречавање и сузбијање болничких инфекција;
Вршење надзора над болничким инфекцијама према утврђеним приоритетима и изолатима бактерија од посебног значаја, а по потреби и организовање изолације пацијента;
Пружање стручне помоћи клиничким лекарима у свакодневном раду из области болничке епидемиологије;
Предузимање мера превенције и праћење настанка акцидената (изложеност крвљу) запослених;
Праћење обављања законски обавезне имунизације запослених;
Организовање континуиране едукације медицинског и немедицинског особља из области болничке епидемиологије;
Припремање периодичних извештаја Комисији за праћење и сузбијање болничких инфекција, управи ИКВБВ и надлежном Инситуту за јавно здравље

Одељење за правне и опште послове

Током свих година Одељење за правне и опште послове обављало је послове из области права, радних односа и општих послова, те административне послове за запослене Института.
Данас ово Одељење има више радних јединица које обављају: кадровске послове, пружају стручну помоћ у раду комисија и стручних органа Института; воде и чувају архивску грађу. Ту је: Писарница, Одељење за екологију у здравству са Одсеком за третман медицинског отпада и Одсек за одржавање хигијене.
Према подацима из Матичних књига запослених, од првог уписа 16.11.1977. године до данас евидентирано је скоро 2200 запослених, што говори о сталној флуктуацији запослених. У зависности од броја "уговорених радника" које је одобравао Републички завод, тј. Фонд за здравствено осигурање, годишњи просечан број укупно запослених у Институту кретао се од 550 до 600 запослених.
У складу са трансформацијом друштва од социјалистичког самоуправљања до постсоцијалистичке транзиције, Институт се у овој области кретао од традиционалног модела административне, чиновничке кадровске службе ка моделу управљања људским ресурсима, као интегративном елементу стратегијског менаџмента, где је област људских ресурса инкорпорисана у дугорочне стратегијске планове Института.
Људи (са радним еланом, ентузијазмом), њихова специфична знања и способности, интеракције и синергија која произилази из њих, представљају највреднији развојни и пословни ресурс (потенцијал), али и главни ослонац и покретач напретка и постизања конкурентске предности ИКВБВ.
Да Институт прати савремене токове, не само у медицини, него и у другим додирним сферама, потврђује увођење нових области рада и профила занимања (фармаковигиланца, клинички психолог, безбедност и здравље на раду, заштита од јонизујућег зрачења, екологија у здравству-третман медицинског отпада, заштитник права пацијената, службеник за јавне набавке, служба за односе с јавношћу). Интердисциплинарна и мултисекторска сарадња медицинских и немедицинских служби у обављању свакодневних задатака и решавању проблема је чињеница којом се данас можемо похвалити.
Битна карактеристика организацијске културе Института данас јесте тимски рад и заједничка приврженост добробити и успеху ИКБВ; добра комуникација и координација, стално учење (лонг лифе леарнинг) и ширење знања и вештина запослених. Повећање квалитета рада и услуга и квалитетни запослени с добрим интерперсоналним вештинама и јаком радном етиком јесу и биће перманентни задатак менаџмента Института.
Перманетнтна брига о едукацији довела је до тога да су готово сви запослени прошли неки вид стручног усавршавања (семинари, курсеви, конгреси, стручне едукације и сл.); због тога су наши запослени тражени, уважени предавачи, а не само учесници – слушаоци, на домаћим и међународним стручним скуповима.

Одељење за рачуноводствено књиговодствене послове

Основна улога економско финансијског сектора је да уз поштовање позитивних законских прописа из области буџетског пословања, финансија, Закона о здравственом осигурању, Закона о здравственој заштити, Закона о раду, Закона о буџету, Закона о јавним набавкама и осталих позитивних законских прописа обезбеди стабилне изворе финансирања установе.

Примарни извор финансирања рада ИКВБВ је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) са којим се почетком сваке годинепотписује Уговор о пружању и финансирању здравствене заштите из обавезног осигурања. Тим уговором дефинисани су број и врсте здравствених услуга које пружа ИКВБВ осигураницима РФЗО-а (План рада), као и обим и намена средстава које установа добија за свој рад.

Од оснивања ИКВБВ је функционисао у различитим друштвено економским системима, од со-цијалистичког до капиталистичког друштвеног уређења. Заједничко за све то време је недовољно новца у државном буџету намењеног здравству у односу на потребе становништва. Из тог разлога је менаџмент посветио велику пажњу проналажењу додатних извора прихода (сопствени приходи, допунски рад, донације) како би омогућио несметано функционисање и развој Института. Економско финансијски послови су организовани у следећа одељења, службе и одсеке:

• Одељење за рачуноводство и књиговодство
• Одсек за књиговодство
• Одсек за ликвидатуру
• Одсек магацина
• Одсек за фактурисање

Одсек ликвидатуре врши обрачун зарада, накнада зарада и осталих личних примања за 600 за-послених и сва плаћања. Укупно, годишње се уради око 15.000 обрачуна.

Одсек за фактурисање обавља послове фактурисања пружених здравствених услуга и утрошених лекова и санитетског материја појединачно, за сваког пацијента. На годишњем нивоу изда се преко 61.000 фактура.
У оквиру овог Одељења функционише Одсек магацина који обавља функције примања, складиштења, чувања и издавања материјала. У самом објекту магацина одвојено се складиште и чувају: медицински материјал, уградни материјал, средства за хигијену, канцеларијски материјал, ситан инвентар, резервни делови и остали потрошни материјал. У каталогу складишта налази се укупно 11.844 артикла који се користе на ИКВБВ.

Одсек магацина

Одсек магацина обавља функције примања, склади¬штења, чувања и издавања материјала. У самом објекту магацина одвојено се складиште и чувају: медицински материјал, уградни материјал, средства за хигијену, канцеларијски материјал, ситан инвентар, резервни делови и остали потрошни материјал. У каталогу складишта налази се преко 12.000 артикла који се користе на ИКВБВ.

Рачунарски центар

Један од битних чинилаца ИКВБВ тима је Рачунарски центар, који је задужен за одржавање и развој болничког информационог система (БИС), праћење и примену нових информатичко-технолошких решења ради опште дигитализације свих процеса на Институту. Поред своје основне делатности запослени у овом одељењу баве се и информатичком обуком запослених, подршком при изради научних и стручних радова и публикација, техничко-технолошком подршком у организовању научних и стручних семинара и конгреса и др. Рачунарски центар је аутор и редовно ажурира интернет презентацију ИКВБВ www.иквбв.нс.ац.рс, која је годинама међу пет најпосећенијих медицинских интернет презентација.

БИС је данас најсавременији и најкомплетнији информациони систем у здравственом систему Републике Србије. Настао је још давне 1996. године када се кренуло скромно, са неколико рачунара, развијањем болничког програма и масовном информатичком едукацијом запослених. Од 2005. године дошло је до убрзаног развоја информационог система и примене широког спектра информационих технологија, тј. дошло је до дигитализације болнице на свим нивоима. Данас, БИС има око 250 рачунарских радних станица, 5 сервера, локалну рачунарску мрежу која повезује 6 етажа зграде Института, издвојену зграду Поликлинике и Поликлинику у Новом Саду. Оперативан је 24 часа дневно 365 дана у години и садржи велику базу података, електронске картоне пацијената и белешке свих њихових посета и медицинских извештаја, као и ЕКГ, РТГ и ДИЦОМ записе. Сва медицинска документација, налази и извештаји се генеришу и чувају у дигиталном облику, тако да су запослени Института за КВБВ већ одавно избацили из употребе писаће машине и оловке. Тренутно систем у својој бази података има регистровано преко 220.000 болесника са својим дигиталним историјама болести и преко 2.000.000 медицинских извештаја. Од 2008. године систем је проширен са финансијско-рачуноводственим подсистемом чиме је подигнут квалитет рада робно-новчаног књиговодства и рачуноводства. Затим, уведено је централно компјутерско заказивање амбулантних пацијената, параметарски кардио-хируршки протокол за оперисане пацијенте, урађено је програмско решење за директно повези-вање биохемијских апарата у систем, као и програмски модул за унос издате терапије болесницима у реалном времену преко бежичне комуникације. У систем су укључене катетеризационе, као и лабораторија за компјутеризовану томографију.
БИС је током 16 година свог постојања више пута променио свој дизајн и технологију, али никада није напустио своју основну идеју подизања брзине и квалитета рада у свим сегментима. С обзиром на централизацију података из свих области деловања, широку лепезу информација и њихову доступност, овакав систем је убрзао основну, медицинску делатност запослених, олакшао администрацију, а тиме омогућио бржу и квалитетнију дијагностику, као и лечење болесника. БИС омогућава и креирање разних статистичких извештаја и прегледа, неопходних болничком менаџменту за побољшање квалитета рада Института у складу са модерним медицинским пословањем.

Тренутно у Рачунарском центру ИКВБВ су запослена три дипломирана инжењера, мастера рачунарства и информационих технологија и један систем оператер.

Секретаријат

Велику подршку и неопходну помоћ руководству Института за кардиоваскуларне болести Војво-дине пружа Секретаријат. У Секретаријату тренутно ради 5 запослених и подељен је на Секретаријат директора, Секретаријат Клинике за кардиологију и Секретаријат Клинике за кардиохирургију.

Запослени у секретаријатима одговорно и педантно обављају све административне, техничке и секретарске послове. Поред ових редовних послова, запослени у секретаријатима врше корес-поденцију са пословним партнерима, другим медицинским установама и пацијентима. Воде и ажурирају све листе чекања, заказују и позивају пацијенте за комисију за инвазивну хемоди-намску обраду, као и за хемодинамску интервенцију и кардиохируршку операцију. Учествују у раду кардиолошко-кардиохируршког конзилијума, активно учествују у многим студијама и пројектима, раде преводилачке послове и неопходан су део тима Института за КВБВ.

Биоелектроника

U IKVBV se koristi preko 1000 različitih medicinkih aparata i elektronskih uređaja. O tehničkoj ispravnosti medicinske opreme brine se Odsek za bioelektroniku. Odsek je osnovan 1981. godine, kada su i počele da se rade prve kateterizacije. U upotrebi je oprema do petnaest godina starosti kao i aparati najnovije generacije: tonometri, EKG apa­rati, defibrilatori, infuzione pumpe, injektomati, monitori, biohemijski analizatori, intra­aortne balon pumpe, kompletne digi­talne kateterizacione sale, elektrofizi­ološke sale i najsavremeniji Dual So­urce CT. Svaki od ovih aparata je neophodan za pružanje zdravstvenih usluga. Kada se desi kvar na scenu stupa Odsek bioelektronike. Dnevno se uradi, u proseku, oko 15 interven­cija, od najjednostavnijh („pritisni dugme“, zamene kabela) do popravke elektronskih ploča. Godišnje je to oko 5.500 intervencija. Ovaj odsek, koji čine tri zaposlena, obezbeđuje da se posao u dijagnostici i lečenju pacijenata odvija u kontinuitetu.

Служба за евиденцију услуга

У процесу рада важна је и улога Службе за евиденцију услуга. Ова служба прикупља и обрађује медицинску документацију у папирном облику (температурне листе и сл.), евидентира број и врсту пружених здравствених услуга, број БО дана, потрошени санитетски и медицински материјал и лекове, за сваког пацијента понаособ. Тако прикупљене податке уноси у информациони систем на даљу обраду. У наредном периоду ИКВБВ ће радити на што већој аутоматизацији и овог дела процеса рада. Осим ових послова, шеф службе обавља и посао социјалног радника, тј. упознаје пацијенте (осигуране, неосигуране, са страним осигурањем..) о начинима и могућностима остваривања права на здравствено збрињавање. Служба има 24 радника.