NAZIV PROJEKTA: „Development of Cross Border Cardiovascular Diseases Teleconsultation Network in Health Institutions“ (HR-RS 294 Heart Net)

VODEĆI PARTNER: Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica

Partner na projektu: Nacionalna memorijalna bolnica Vukovar

Program sufinanciran iz fondova Europske unije ERDF i IPA II. Opšti cilj Interreg IPA programa saradnje Hrvatska-Srbija 2014.-2020. je ojačati socijalni i teritorijalni razvoj prekograničnog područja primenom zajedničkih projekata i aktivnosti.
Ukupan budžet projekta iznosi 1.170.481,77 eur. Interreg IPA program prekogranične suradnje Hrvatska-Srbija 2014.-2020. sufinancira 85% budžeta ili 994.909,49 eur.

PERIOD TRAJANJA PROJEKTA: 01.07.2019. – 30.11.2021.

RUKOVODILAC PROJEKTA: prof. dr Ilija Srdanović, kardiolog

PRIORITET PROGRAMA: Poboljšanje kvaliteta javnih socijalnih i zdravstvenih usluga u programskom području

POSEBNI PRIORITETI PROGRAMA: Poboljšanje sposobnosti, kvaliteta veština i usluga u području javnog zdravstva i socijalnezaštite


SAŽETAK PROJEKTA:

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok mortaliteta u Srbiji i zemljama u regionu. Aterosklerotske kardiovaskulrane bolesti (eng. Atherosclerotic cardiovascular disease -ASCVD) čine najveći deo spektra kardiovaskulranih bolesti.

Iako se prema podacima iz preporuka za prevenciju kardiovaskulranih bolesti Evropskog udruženja kardiologa – ESC eng. European Society of Cardiology)1 uočava pad incidencije ASCVD u mnogim zemljama u Evropi, podaci dobijeni od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, ukazuju da kardiovaskulrani uzroci mortaliteta čine 2017. godine 51.7% svih smrtnih ishoda u Srbiji. Tokom 2018. i 2019. godine 51.8% svih smrtnih ishoda u Srbiji uzrokovane su takođe kardiovaskulranim bolestima2-4. Dakle, iako se u razvijenim zemljama Evropske Unije registruje pad incidencije ASCVD i istovetni pad mortaliteta, nažalost u našoj zemlji i ovom delu Evrope to nije slučaj.

Projekat telemedicinske povezanosti između prekograničnih glavnih bolnica pružiće najbolju moguću medicinsku negu svim potencijalnim pacijentima u prekograničnom području, posebno starijim osobama, povezivanjem lokalnih regionalnih bolnica s bolnicama Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Nacionalne memorijalne bolnice Vukovar.

Telemedicina je deo medicine, sa specifičnostima pružanja usluge na daljinu5. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji – WHO (eng. World Health Organziation) , telemedicina nudi „Pružanje zdravstvenih usluga, gde je udaljenost kritičan faktor, od strane svih zdravstvenih radnika koji koriste informacione i komunikacione tehnologije za razmenu validnih informacija za dijagnozu, lečenje i prevenciju bolesti i povreda , istraživanja i evaluacije, i za kontinuiranu edukaciju pružalaca zdravstvenih usluga, a sve u interesu unapređenja zdravlja pojedinaca i njihovih zajednica“6.

WHO takođe napominje da je telemedicina snažno povezana sa informacionim i komunikacionim tehnologijama (IKT)7. Telemedicina koristi IKT da bi prevazišla geografske barijere i povećala pristup zdravstvenim uslugama. Ovo je posebno korisno za ruralne zajednice i zajednice sa nedovoljno usluga u zemljama u razvoju – grupe koje tradicionalno pate od nedostatka pristupa zdravstvenoj zaštiti.

Uvođenje telemedicine u mnoge medicinske specijalnosti i kardiologiju u mnogim regionima širom sveta pokazalo se efikasnim. Telemedicinske konsultacije i učenje mogu se obaviti kroz virtuelne posete, povezivanje bolnica, kontinuirano praćenje pacijenata i mnoge druge aktivnosti. Telemedicina može pružiti opsežnu pomoć i sve aktivnosti se mogu desiti pre, tokom i nakon hospitalizacije, dajući joj moć da poveća pristup kardiovaskularnoj nezi ne samo u ruralnim regionima, već i u gradskim područjima sa nedostatkom usluga. To čini negu dostupnijom, čime se povećava ukupna nega i poboljšavaju rezultati. Za telemedicinu je neophodno da zdravstveni sistemi stvore adekvatnu infrastrukturu.

Razvijanjem i implementacijom telemedicinske mreže, u primarnim i sekundarnim zdravstvenim cetrima možemo brzo, efikasno i blagovremeno dobiti relevantne i neophodne informacije o zdravlju pacijenata i pomoći medicinskim radnicima za bolju dijagnostiku. To se odnosi na praktično sve podatke iz istorije bolesti: anamnestičke podatke, fizikalne nalaze, laboratorijske podatke, rendgen, ehokardiografske podatke, nalaz koronarne angiografije (u zavisnosti od bolnice), CT nalaz itd. Sve zajedno može poboljšati kvalitet zdravstvene zaštite pacijenata.

Korišćenjem ovih podataka lekari u primarnim i sekundarnim medicinskim centrima bili bi dostupni „on line“ svim konsultantima ili mogućim konsultantima iz IKVBV kao tercijarne ustanove, koja bi mogla da doprinese poboljšanju lečenja većine pacijenata, a ne samo onih kojima je potrebna hitna kardiovaskularna intervencija.

Glavni rezultati projekta su razvoj prekogranične telemedicinske infrastrukture, obuka medicinskog osoblja, izrada kliničke studije o prevenciji i lečenju osoba s kardiovaskularnim bolestima i modernizacija medicinske opreme.

CILJEVI:
10.000 osoba – kardioloških pacijenata pokriveno poboljšanom zdravstvenom zaštitom. Poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite pacijenata obavljanjem zdravstvene zaštite kroz dijagnostiku sa opremem nabavljenom projektom, kao i telemedicinskim konsultacijama.
1 zajednički razvijena usluga koja omogućuje boiju kvalitet zdravstvene zaštite – uspostavljena prekogranična telemedicinska mreža
30 osoba – edukacija radnika kod partnerskih bolnica koji će metodama i aktivnostima projekta provoditi poboljšanu dijagnostiku i lečenje kardiološkim bolesnicima

Literatura:
1. Frank L.J. Visseren et al. 2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice. European Heart Journal (2021) 42, 3227_3337

2. INCIDENCE AND MORTALITY OF ACUTE CORONARY SYNDROME IN SERBIA: Serbian Acute Coronary Syndrome Registry Report No. 12, 2017

3. INCIDENCE AND MORTALITY OF ACUTE CORONARY SYNDROME IN SERBIA: Serbian Acute Coronary Syndrome Registry Report No. 13, 2018

4. INCIDENCE AND MORTALITY OF ACUTE CORONARY SYNDROME IN SERBIA: Serbian Acute Coronary Syndrome Registry Report No. 14, 2019

5. Strehle EM, Shabde N. One hundred years of telemedicine: does this new technology have a place in paediatrics? Archives of Disease in Childhood, 2006, 91(12):956–959.

6. WHO. A health telematics policy in support of WHO’s Health-For-All strategy for global health development: report of the WHO group consultation on health telematics, 11–16 December, Geneva, 1997. Geneva, World Health Organization, 1998.

7. Telemedicine: opportunities and developments in Member States: report on the second global survey on eHealth 2009. (Global Observatory for eHealth Series, 2) 1.Telemedicine. 2.Medical informatics. 3.Information technology. 4.Technology transfer. 5.Needs assessment. 6.Data collection. I.WHO Global Observatory for eHealth. ISBN 978 92 4 156414 4

Projekat je sufinanciran sredstvima ERDF-a i IPA II Europske unije. Ovaj Informativni material napravljen je iz sredstava Evropske unije, sadržaj je isključiva odgovornost Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i ni na koji način ne odražava službene stavove Evropske unije.