Каменица 1

Прве операције на отвореном срцу у Сремској Каменици обавио је проф. др Иван Фајгељ: Митрална комиосуротомија (27. 9. 1965), ВСД хипотермија (1969), Трилогиа Фаллот (1970), прва замена аортног залистка (1975).
Почетком августа 1984. године у потпуности је комплетиран Институт за кардиоваскуларне болести. Клиника за кардиоваскуларну хирургију са 3 операционе сале, одељењем за интензивну негу са 9 постеља и кардиохируршким одељењем била је спремна да прими прве пацијенте.
Опрема је била савремена, а услови смештаја болесника на високом стандарду. Свака соба на оделењу имала је сопствено купатило и санитарни чвор. Све постеље су биле са аутоматским уредјајем за покретање.
Данас Клиника за кардиоваскуларну хирургију има 3 операционе сале, одељење за интензивну негу са 10 постеља и кардиохируршко одељење са 80 болесничких постеља.
Запослено је 242 радника, од којих 40 лекара, 145 медицнских сестара и 57 немедицинских радника. Научна звања на Медицинском факултету има: 7 доктора медицинских наука, 10 магистара медицинских наука и 1 примаријус. У наставна звања на Медицинском факултету је изабрано: 2 редовна професора, 2 ванредна професора, 1 доцент, 2 асистента и један сарадник у настави.
У току 1991. год. на Клиници урађено 1639 операција на отвореном срцу, што је ову установу сврстало међу првих пет у Европи. Осим великог броја операција на Клиници је остварен и веома добар квалитет, који је изражен кроз низак морталитет.
Болесницима се пружају здравствене услуге: операције на отвореном срцу - коронарна хирургија, валвуларна хирургија, хирургија стечених и урођених срчаних мана, комбинована хирургија и хирургија аорте, тумори срца и каротидна хирургија. Годишње се оперише око 1200 болесника у три операционе сале. Клиника за кардиологију је саставни део Института за кардиоваскуларне болести Војводине од дана оснивања, 16. новембра 1977. године. Пре пресељења у новоформирани Институт у Сремској Каменици, Клиника је била у саставу Интерне клинике Покрајинске болнице у Новом Саду. Приликом формирања Института, у оквиру Клинике за кардиологију основан је и Центар за рехабилитацију кардиоваскуларних болесника на Андревљу, који је радио од 1975. године до 1980. године.
Почетни развој Клинике великим делом је везан за име њеног првог директора, проф. др Свети- слава Трифуновића. Његове организационе, стручне и научне референце су помогле успешном стварању респектабилне здравствене, образовне и научне установе на територији Покрајине Војводине. Касније године и резултати рада показали су да углед Клинике за кардиологију и читавог Института премашује територијалне оквире и да је реч о респектабилној установи како у тадашњој Србији и Југославији, тако и шире.
Од оснивања па до данас, Клиника располаже истим бројем болесничких кревета 145. Рела- тивно мала квадратура простора у којем функционише ИКВБВ, затим пораст броја оболелих од кардиоваскуларних болести, као и динамика и сложеност лечења, условљавали су током протеклог времна бржи, организованији и квалитетнији рад. Годишње се просечно на Клиници за кардиологију хоспитализује око 6000 болесника, што је дупло више него 2001. године и то на рачун скраћења дужине хоспитализације, која износи око 7,8 дана у 2011. години. Клиника за кардиологију је установа терцијарног нивоа здравствене заштите за Покрајину Војводину али и установа секундарног нивоа услуга за Јужнобачки округ, те од самог оснивања па до данас постоји изражена потреба за повећањем расположивог постељног фонда. Од укупног броја хоспитално лечених болесника, готово 2/3 су били хитни случајеви, а последњих година скоро 1/3 премештана је на Клинику за кардиохирургију, где су у истој хоспитализацији и оперисани. Значајно је да од 2007. године постоји пракса свакодневног конзилијарног приказа свих пацијената код којих је претходног дана рађено хемодинамско испитивање – коронарографија. У присуству ординирајућег лекара одељења на коме пацијент лежи, интервентног хемодинамичара и карди- охирурга, доноси се најадекватнија одлука у погледу даље стратегије лечења приказаних пацијената. Хитни пацијенти се могу приказивати и преко хитно сазваног конзилијума, без чекања редовног термина приказивања (по подне или у току дежурства).

Каменица 2

Институт за кардиоваскуларне болести Војводине располаже најсавременијим одељењем интензивне кардиохируршке неге у новом објекту Каменице 2.
Ново Одељење је опремљено тако да омогућава пружање напредног и високо специјализованог третмана и неге најризичнијих кардиолошких и кардиохируршких пацијената. То подразумева комплетан асортиман услуга интензивне терапије трећег, највишег нивоа за адултне кардиохируршке пацијенте и пацијенте са сложеним мултисистемским дисфункцијама органа који захтевају дуготрајну виталну подршку.
У односу на стари објекат интензивне неге, ново Одељење, на бази вишеструког увећања наменски опредељеног процтора, обезбеђује значајно побољшање клиничког окружења и квалитета третмана пацијената који одговара највишим међународним стандардима.
Најновије технологије су карактеристика овог Одељења. То укључује посебан систем за електрокардиографско и хемодинамско праћење пацијената, анализу и штампање виталних параметара, радиолошких и лабораторијских резултата. Ова технологија омогућава лекарима и медицинским сестрама непосредан приступ свим релевантним подацима и благовремено реаговање. Нови, високо напредни болеснички кревети омогућавају лакши рад медицинским сестрама у нези најтежих пацијената.
У склопу модернизације, иновативни дизајн новог Одељења за интензивну негу укључује простор за изолацију пацијента којим се обезбеђују стандарди контроле инфекција, нови вентилациони систем без рециркулације ваздуха, адекватно природно и вештачко осветљење и стаклене површине које омогућавају отворено природно окружење а истовремено пружају приватност пацијентима. Локација новог Одељења у комплексу Каменица 2 и даље задржава непосредан и брз приступ оперативним, интервентним и дијагностичким службама.
Дакле, ново Одељење кроз унапређење квалитета унутрашњег окружења, обезбеђује боље услове за третман и безбедност пацијената, олакшава рад медицинског особља а отвореним приступом природном парковском окружењу кроз болничке прозоре смањује стрес како лечених пацијената тако и запосленог особља.
Нови објекат продужава дугу традицију кардиохируршке интензивне неге и осигурава да запослени који су и до сада радили одличан посао, иду много даље за своје пацијенте и да сви заједно постижемо још боље резултате.

Аутор:
др сц. мед. Миодраг Голубовић, начелник Одељења интензивне неге.
Март 2019.

 Стратешки планови

Институт за кардиоваскуларне болести је једна од водећих установа из области кардиологије и кардиохирургије у нашој земљи, али и региону. Његов циљ је примена и усавршавање најновијих дијагностичко-терапијских процедура за лечење, од основних до најкомплексијих кардиолошких стања.
Како је институт установа терцијарне здравствене заштите становника и научно-истраживачка установа, мисија рада јесте константан развој, унапређење и примена најсавременијих достигнућа у области кардиоваскуларне медицине. Са тим у вези настављамо да развијамо тим национално и светски признатих специјалиста и субспецијалиста који заједно раде на томе да Инситут за кардиоваскуларне болести постане водећа установа у региону и настави да прати светске стандарде у односу према паијентима.
Конкретни и велики кораци се праве у развоју конвеционалне и савремене електрофизиолошке дијагностике и лечења, ресинхронизационе терапије. Такође, велики напори се улажу у лечење срчане инсуфицијенције као и развој трансплантационе хирургије и примену механичке циркулаторне потпоре. На пољу интервентне кардиологије се поред решавања акутне и комплексне коронарне проблематике ради и на развоју перкутаног решавања валвуларних болести, решавања атријског и вентрикуларног септалног дефекта те примена перкутаног затварања ЛАА.
Као резултат истраживања, тимског рада и широког спектра дисциплина које се развијају, визија је да допринесемо побољшању квалитета и продужење живота пацијената. Следећи потребе и захтеве болесника, подсретством статистике и студиозне анализе, Институт ће се развијати на пољима технолошког развоја, едукације кадра, проширења капацитета и другим областима. Деловање на пољу превенције и правовремене дијагностике кардиоваскуларних обољења постаје најважније средство очувања и унапређења квалитета живота становништва.