Kao datum osnivanja Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici smatra se 16. novembar 1977. godine, kada je Institut registrovan u Okružnom Privrednom Sudu u Novom Sadu kao “obrazovna, zdravstvena i naučna organizacija”.

ekonomsko manja

Institut je nastao iz potrebe da se na prostorima Vojvodine efikasno rešavaju kardiovaskularne bolesti kao najteži zdravstveni problem. Stvoren je sredstvima građana Vojvodine.

Pružao je zdravstvenu zaštitu ne samo pacijentima iz Vojvodine nego i pacijentima iz svih republika bivše Jugoslavije i inostranstva.

institut staraSvojim rezultatima i dostignućima u oblasti nauke, Institut se svrstao u red vodećih svetskih institucija u oblasti lečenja kardiovaskularnih bolesti. Tome su doprineli svi zaposleni.

Institut je po mnogo čemu jedinstvena ustanova u našoj zemlji pa i u svetu. Obezbeđuje na jednom mestu sve potrebne dijagnostičke procedure, lečenje urgentnih kardioloških stanja i drugih kardioloških oboljenja, sve savremene kardiohirurške procedure i ranu rehabilitaciju bolesnika.

Najvažniji cilj Instituta je da svakom pacijentu pruži kvalitetnu i efikasnu zdravstvenu zaštitu i da doprinosi poboljšanju zdravlja svih.

Institut je sve vreme funkcionisao kao zdravstvena, nastavna i naučno-istraživačka ustanova.

Svi radovi koji su publikovani ili prezentovanu na stručnim i naučnim skupovima proizlaze iz kliničkog i kliničkoepidemiološkog rada na Institutu, a brojni radovi su povezani sa naučno-istraživačkim projektima.

parking manja

1958.

Prva mitralna komisurotomija na zatvorenom srcu u Novom Sadu, Glavna pokrajinska bolnica - dr Dejan Aleksić

1965.

Mitralna komisurotomija,Sremska Kamenica - dr Ivan Fajgelj

1966.

ASD u hipotermiji, Sremska Kamenica - dr Ivan Fajgelj

1969.

VSD u hipotermiji, Stenoza a. Pulmonalis, Sremska Kamenica - dr Ivan Fajgelj

1970.

Tetralogia Fallot, Sremska Kamenica - dr Ivan Fajgelj

1972.

Prvi trajni Pacemaker, Sremska Kamenica - dr Ivan Fajgelj, prof. Branislav Gudurić, prof. Svetislav Trifunović

1975.

Prva operacija u ekstrakorporalnoj cirkulaciji – VSD, zamena aortnog zaliska, Sremska Kamenica - dr Ivan Fajgelj

1977.

Osnovan Institut za kardiovaskularne bolesti Sremska kamenica

1977.

Ehokardiografija, Ergometrija, Oscilografija, Polikardiografija

1981.

Desna kateterizacija srca, leva kateterizacija srca i selektivna koronarografija, elektrofiziologija srca

1982.  

prva operacija na VMA, intrakoronarna tromboliza u AIM, balon dilatacija infarktne arterije

1984.

Ugradnja mehaničke dvolisne veštačke valvule, endarteriektomija koronarnih arterija, operacija po Bentall-u, implantacija DDD Pacemaker-a

1985.

Rekonstruktivna hirurgija mitralne valvule, revaskularizacija miokarda LIMA-LAD, električna ablacija, endomiokardna biopsija

1986.

Kontrastni eho, transezofagealni eho, doppler karotidnih arterija, doppler arterija i vena perifernih krvnih sudova

1989.

Transplantacija srca, patch plastika postinfarktnog VSD-a

1992.

Resekcija aneurizme leve komore, stratifikacija operativnog rizika po Parsonnet-u

1995.

Operacija akutne disekcije proksimalne aorte

1996.

Minimalno invazivna koronarna hirurgija

1999.

Perkutana koronarna intervencija - implantacija stentova

2000.

Implantacija kardioverter defibrilatora (ICD)

2001.

Stratifikacija rizika – Euroscore, 24-časovni holter monitoring krvnog pritiska

2002.

Perkutana koronarna intervencija u akutnom stemi, radiofrekventna ablacija

2005.

Hirurgija u akutnom infarktu miokarda, resuscitativna hipotermija, Tilt test

2006.

Parcijalna sternotomija kod operacije na aorti, beating heart hirurgija, ugradnja pacemakera za resinhronizacionu terapiju (CRT)

2007.

Hirurgija torakalne i torakoabdominalne aorte

2008.

Hirurško lečenje supraventrikularnih poremećaja ritma

2010.

ISO standardizacija

2011.

Stratifikacija rizika - Euroscore II, stres-ehokardiografski pregled, TEE pregled, tissue doppler, CT pregled

           

Direktori Instituta
Doc. dr Ivan Fajgelj, 1977. do 1979.
Prof. dr Đurica Stojšić i prof. dr Živorad Jocić 1979. do 1980.
Prof. dr Josip Čikoš, 1980. do 2000.
Prof. dr Ninoslav Radovanović, 2000. do 2006.
Prof. dr Miroslav Štajnic, 2006.
Prof. dr Nada Čemerlić Ađić, 2006. do 2014.
Prof. dr Robert Jung, 2014. do 2015.
Prof. dr Aleksandar Redžek, 2015-