Zakazivanje pregleda

Adresa

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica, Put doktora Goldmana 4

MAPE...

KONTAKTI...

Povišen krvni prtisak (hipertenzija) je sistemska bolest koja za posledicu može imati mnogobrojna oštećenja različitih delova tela. Krv koju srce pumpa kroz organizam nailazi na otpor zidova arterijskih krvnih sudova. Što je veća količina krvi koju srce pumpa i što su arterije uže ili kruće, to je krvni pritisak viši.

Dakle krvni pritisak je određen kako količinom krvi koju srce pumpa, tako i količinom otpora krvnom protoku u arterijama. Postoje dve osnovne grupe povišenog krvnog pritiska.Kod primarne ili esencijalne hipertenzijeuzrok nastanka nije jasno definisan. Drugu grupu čini sekundarna hipertenzija čiji uzrok nam je poznat, ali su to hipertenzije znatno ređe zastupljene od prvih. Po definiciji povišen krvni pritisak jeste onaj iznad 140/90 mmHg. Sistolni (gornji) krvni pritisak je 140 mmHg i predstavlja rezultat kontrakcije leve srčane komore,a 90 mmHg se označava kao dijastolni krvni pritisak i meri se za vreme relaksacije komore srca kada su aortni zalisci zatvoreni. Kako raste sistolni krvni pritisak, tako raste i učestalost bolesti krvnih sudova srca. Ukoliko ima i dodatnih faktora rizika (povišen holesterol, povišen šećer u krvi, pušenje cigareta, zadebljanje srčanog mišića leve komore), učestalost srčanog udara, ali i moždanog udara (šloga) je još više zastupljena.

Povišen krvni pritisak je stanje koje mora da se leči doživotno. Promena stila života može biti teška, naročito ukoliko nemate tegobe. Ukoliko vam je potrebna motivacija, razmislite o rizicima koje donosi nelečena hipertenzija.

Raspostranjenost povišenog krvnog pritiska

Pretpostavlja se da najmanje svaki deseti stanovnik Srbije boluje od povišenog krvnog pritiska. Nešto je veća učestalost povišenog sistolnog krvnog pritiska u muškaraca. Žene češće razvijaju povišen pritisak posle 65. godine. Da bi se reklo da neko ima povišen krvni pritisak, u tri uzastopna merenja vrednosti krvnog pritiska treba da budu 140/90 mmHg ili više. U dobro poznatoj Framingham studiji studiji ustanovljena je tesna veza arterijske hipertenzije sa starošću, gojaznošću i prekomernom upotrebom alkohola. Isto tako je ustanovljena veza poremećaja vrednosti šećera u krvi i masnoća sa povišenjem krvnog pritiska što je označeno zajedno kao metabolički sindrom. Sa povišenom krvnim pritiskom doveden je u vezu i unos soli. Nažalost, ovo poslednje je često neizbežno u svakodnevnom životu, jer je so prisutna u namirnicama koje svakodnevno kupujemo, kao što je na primer hleb.
Esencijalna hipertenzija - povišen krvni pritisak nepoznatog uzroka

Postoji nekoliko poremećaja koji se nalaze u osoba sa povišenim krvnim pritiskom bez obzira da li je poznatog ili nedovoljno poznatog uzroka. Tu spadaju sistemski otpor krvnih sudova kod povišenja nivoa u krvi jednog bubrežnog hormona pod nazivom renin (latinski ren= bubreg). Zatim na povišen krvni pritisak utiče zapremina krvi koja protiče kroz krvne sudove. Kao treći faktor jeste izbačena količina krvi za vreme kontrakcije srca. Sve ono što utiče na zgrčavanje krvnog suda logično dovodi do njihove krutosti. Ključni faktor cirkulišuće zapremine tečnosti zavisiće od količine soli koja se izbaci putem bubrega. So vezuje vodu i time povećava zapreminu tečnosti u organizmu. Sve ono što povišava izbačenu količinu krvi iz srca (na primer povećana funkcija štitaste žlezde) dovešće do povišenja krvnog pritiska.

Poznavanje proizvodnje ovih regulatornih hormona u organizmu (renina u bubrezima, angiotenzina II) dovelo je do proizvodnje lekova koji snižavaju vrednost ovih supstanci, pa time i vrednost povišenog krvnog pritiska. Isto tako lekovima koji utiču na povećano izbacivanje tečnosti iz organizma dovelo se do normalizacije krvnog pritiska kod onih osoba kod kojih je bio povišen. Ovaj mehanizam bolesti posebno je prisutan kod bolesnika u Africi.

Iako kažemo za esencijalnu hipertenziju da je nepoznatog uzroka, u oko polovine bolesnika raspoznajemo dva karakteristična poremećaja. Kod osoba kod kojih je povišen renin u krvi zapaža se manja količina tečnosti u krvnim sudovima, „suva“ arterijska hipertenzija, ali je prisutna izražena krutost krvnih sudova. Ove oblike hipertenzije uglavnom lečimo lekovima tipa beta blokatora i lekovima iz grupe inhibitora angiotenzin konvertujućeg enzima. Druga grupa su bolesnici sa niskim vrednostima renina koji pokazuju tendenciju zadržavanja soli u organizmu i to su bolesnici sa takozvanom „vlažnom“ hipertenzijom. Praktični značaj prepoznavanja ove vrste hipertenzije je u činjenici da ovi bolesnici dobro reaguju na ograničenje unosa soli, na upotrebu lekova koji snižavaju simpatičku aktivnost, kao i na grupu lekova antagonista kalcijumovih kanala.

Sekundarne arterijske hipertenzije- povišen krvni pritisak poznatog uzroka

Opstruktivna sleep apnea je poremećaj disanja za vreme spavanja koji nastaje zbog sužavanja gornjih disajnih puteva sa posledičnim smanjenjem protoka vazduha. Obično se javlja kod osoba koje hrču tokom noći.Posledice sleep apnee su brojne,a jedna od njih je povišen krvni pritisak.

Korarktacija aorte. Zbog sužavanja najvećeg arterijskog krvnog suda, aorte, smanjuje se prokrvljenost bubrega sa posledičnim povišenim lučenjem renina koja dovodi do povišenja krvnog pritiska.

Endokrini uzroci.Povećano izlučivanje hormona rasta(akromegalija) i pojačan rad paraštitaste žlezde (hiperparatireoidizam) su udruženi sa hipertenzijom. Tumor srži nadbubrežne žlezde (feohromocitom) uzrokuje sistemsko zgrčavanje krvnih sudova i povišen krvni pritisak. U oko do 2 % osoba sa povišenim krvnim pritiskom nalazimo takozvani hiperaldosteornizam. Aldosteron je hormon kore nadbubrega koji zadržava natrijum u organizmu i dovodi do prekomernog izlučivanja kalijuma iz tela. Sumnju na ovu vrstu bolesti obično postavljamo kod izražene slabosti u mišićima i sa eventualnom pojavom grčeva u mišićima. Primena kortikosteroidnih lekova ili sama Cushingova bolest takođe su praćeni povišenjem krvnog pritiska uz karakterističnu gojaznost za ovu bolest.

Primena oralnih kontraceptiva sa estrogenima putem zadržavanja natrijuma dovodi do pojave arterijske hipertenzije kod nekih žena. U oko 15%prvih trudnoća pojavljuje se preeklampsija. Ona je karakteristična za poslednje tromesečje trudnoće, a obično pored povišenog krvnog pritiska,javljaju se belančevine u mokraći i otoci tela. To je ozbiljan poremećaj sa mogućim komplikacijama u krvi, jetri, centralnom nervnom sistemu, koji ukoliko se dogode, trudnoća se mora prekinuti.

Kao sekundarni uzrok hipertenzije može biti bolest bubrega odnosno suženje bubrežne arterije. Ukoliko je bubrežno oštećenje blažeg stepena, lečenje hipertenzije se sprovodi lekovima koji su karakteristični za takozvanu suvu hipertenziju, dok kod uznapredovale bubrežne slabosti koristimo lekove kojima otklanjamo zadržavanje tečnosti, na primer diureticima. Kod bolesnika mlađe životne dobi sa povišenim krvnim pritiskom, lekar obavezno sluša eventualno prisustvo šuma nad bubrežnim arterijama.

 hipertension

Kliničko ispoljavanje povišenog krvnog pritiska

Nažalost hipertenzija je obično bez simptoma, a otkriva se slučajno ili prilikom sistematskih pregleda. Neke osobe mogu imati glavobolje, osećaj nedostatka vazduha ili krvarenje iz nosa, ali ovi znaci i simptomi nisu specifični. Vrednosti krvnog pritiska bi trebalo izmeriti bar jednom u dve godine nakon navršene 18. godine. Ukoliko imate više od 40 godina ili ste u periodu od 18. do 39. godine bili u riziku od povišenog krvnog pritiska, kontrolišite pritisak kod svog lekara svake godine. Krvni pritisak bi trebalo izmeriti na obe ruke kako bi se utvrdilo da li postoji razlika. Kada se utvrdi krvni pritisak 140/90 mmHg ili viši na jednom, ali ne i na drugom pregledu i kada nismo sigurni da li je povišen krvni pritisak uzrokovan strahom ili nervozom, najsigurniji način da se uspostavi tačna dijagnoza je da se postavi 24 h ambulantno praćenje krvnog pritiska (Holter krvnog pritiska).
Ukoliko je bolesnik sa povišenim krvnim pritiskom, obavezno se prate laboratorijske funkcije bubrega, odnosno vrši pregled očnog dna i ultrazvuk srčanog mišića (ehokardiografija). Svakako lekar već ambulantnim pregledom konstatuje ima li prisustva šuma ili šumova nad vratnim odnosno krvnim sudovima nogu. Ukoliko osećate bolove u sredogruđu ili imate nedostatak vazduha, trebalo bi to da prijavite svom lekaru koji će proceniti kojim intenzitetom je potrebno lečiti Vaš povišen krvni pritisak.Vreme koje možete da provedete kod lekara je ograničeno, tako da pripremite listu pitanja koja će Vam pomoći da ga što bolje iskoristite. Ukoliko ste u mogućnosti povedite u pratnji nekog od članova porodice.

Krvni pritisak se meri ispravno upotrebom manžetni odgovarajuće širine. Naime krupnije osobe iziskuju širu manžetnu, dok se kod dece koriste manžetne užeg promera. Bilo bi preporučljivo da obučete majicu kratkih rukava za pregled kako bi manžetna aparata za merenje krvnog pritiska mogla adekvatno da se postavi oko nadlaktice. Trebali biste da izbegavate hranu i piće sa kofeinom neposredno pre pregleda. Prilikom merenja krvnog pritiska, lekar konstatuje vrednost sistolnog (gornjeg) i dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska uz pomoć stetoskopa koji se postavlja nad arterijom u lakatnoj jami. Ukoliko je neko teško bolestan ili je iznenada došlo do poremećaja svesti, krvni pritisak se može izmeriti od strane zdravstvenog profesionalca putem pipanja perifernog pulsa. Treći način merenja krvnog pritiska radi se iključivo u bolnici, u jedinicama intenzivne nege, postavljanjem specijalnih katetera u samu arteriju.

Vrednosti optimalnog arterijskog krvnog pritiska prema Evropskom udruženju za hipertenzijuiznose za sistolni <120 mmHg i dijastolni < 80 mmHg. Normalan arterijski krvni pritisak je sistolni 120–129 mmHg i/ili dijastolni 80–84 mmHg. Visok-normalan arterijski krvni pritisak iznosi sistolni 130–139 mmHg i/ili dijastolni 85–89 mmHg.

Hipertenzija se može podeliti u više stadijuma: stadijum 1- sistolni 140–159 mmHg i/ili dijastolni 90–99 mmHg,stadijum 2- sistolni 160–179 mmHg i/ili dijastolni 100–109 mmHg, stadijum 3- sistolni ≥ 180 mm i/ili dijastolni ≥ 110 mmHg. Izolovana sistolna hipertenzija se označava kada je sistolni ≥ 140 mmHg i dijastolni < 90 mmHg.
Dopunska ispitivanja

Kod bolesnika sa povišenim krvnim pritiskom obavezni su dopunski pregledi mokraće i kvi. Iz krvi se proverava nivo azotnih meterija (urea, kreatinin, mokraćna kiselina), elektrolita (natrijuma, kalijuma), kao i vrednosti masnoća i šećera u krvi. Takođe elektrokardiografskim ispitivanjima (EKG)je moguće identifikovati zadebljanje leve srčane komore. Pojava belančevina u mokraći može biti posledica povišenog krvnog pritiska, a bubrežna slabost će se manifestivati porastom azotnih materija u krvi. Utvrđivanje uzroka sekundarnih hipertenzija se vrši određivanjem nivoa hormona u krvi koje produkuju žlezde sa unutrašnjim lučenjem (na primer prednji režanj hipofize, kora i srž nadbubrežne žlezde). Ova ispitivanja vrši subspecijalista endokrinologije. Kod sumnje na suženje burežnih arterija, potrebno je uratiti snimanje bubrežnih krvnih sudova, renalnu angiografiju.

pritisak lekovi

Lečenje

U opšte mere lečenja i sprečavanja nastanka povišenog krvnog pritiska ubraja se promena stila života čak i ako se uzimaju lekovi. Ona podrazumeva zdravu ishranu bogatu voćem, povrćem, proizvodima od celog zrna žitarice, živinskim mesom, ribom, nemasnim mesom, povećanjem unosa kalijuma i smanjenjem unosa soli (do 2,3 mg za zdrave osobe, a do 1,5 mg na dan za osobe preko 51 godine, sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili bubrežnom slabošću). Održavanje zdrave telesne težine ili redukcija telesne težine kod gojaznih pomaže u kontroli krvnog pritiska. Čak i gubitak od 2,3 kg može da pomogne. Preporučuje se redovna fizička aktivnost i dovoljno sna. Potrebno je ograničiti unos alkohola na jedno piće dnevno za žene svih životnih doba i muškarce starije od 65 godina, kao i dva pića dnevno za muškarce do 65 godina. Jedno standardno piće iznosi 3,3 dl piva, 1,5 dl vina i 0,5 dl žestokog pića. Savetuje se potpuni prestanak pušenja. Ne samo da duvan odmah prolazno podiže krvni pritisak, već i hemijske materije prisutne u duvanu oštećuju unutrašnjost zidova arterija. Pasivno pušenje takođe povećava vrednosti krvnog pritiska.Visok nivo stresa može dovesti do prolaznog povećanja krvnog pritiska. Ukoliko pokušavate da se relaksirate tako što više jedete, pušite ili konzumirate alkohol, samo ćete pogoršati problem povšenog krvnog pritiska.

Postoji nekoliko grupa lekova koji se samostalno ili u kombinaciji propisuju od strane lekara subspecijalizovanih za lečenje arterijske hipertenzije.

Lekovi za izmokravanje (izbacivanje viška vode iz organizma) tipa tiazidnih diuretika nisu efikasni ukoliko je prisutna bubrežna slabost i tada se koriste preparati furosemida. Lekovi iz grupe beta blokatora smanjuju količinu istisnute krvi iz srca, a donekle deluju i centralno smanjujući odgovor organizma na stres. Ovakav efekat može biti opasnost kod dijabetesnih bolesnika u smislu neprepoznavanja hipoglikemije. Beta 1 selektivni blokatori neće izazvati suženje disajnih puteva (bronhospazam) koji nastaje kao posledica beta 2 blokade. Grupa lekova inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima, ACE inhibitori, sprečavaju formiranje hemijskih materija koje prirodno sužavanju krvne sudove. Kao neželjeni efekat mogu izazvati suv nadražajni kašalj i tada se zamenjuju lekovima iz grupe bloktora angiotenzin II receptora (ARB).Blokatori kalcijuskih kanala (amlodipin, nifedipin) izazivaju relaksaciju mišića krvnih sudova.
Antagonisti takozvanih alfa receptora sprečavaju sužavanje krvnih sudova, te mogu izazvati pad krvnog pritiska prilikom ustajanja, ali poboljšati osetljivost ka insulinu i poboljšati nalaze masnoća u krvi. Takođe poboljšavaju protok mokraće kod muškaraca sa uvećanom prostatom, a poboljšavaju i erektilnu funkciju. Alfa-beta blokatori (npr. karvedilol) pored širenja krvih sudova, usporavaju i srčani rad i time smanjuju količinu krvi koja se pumpa.Lekovi koji direktino šire krvne sudove (direktni vazodilatatori), pored povoljnog efekta na sniženje krvnog pritiska, uzrokuju i ubrzani rad srca. Lek koji deluje na mozak, kao što je metildopa, može imati brojne sporedne efekte, ali je u trudnoći to lek izbora. Antagonisti aldosterona (spironolakton) sprečavaju prirodni proces nagomilavanja soli i vode u organizmu i na taj način sprečavaju povišenje pritiska.

hypertension 21

Komplikacije povišenog krvnog pritiska

Maligna ili akcelerisana hipertenzija. Nju karakteriše izražena hipertenzija sa promenama trećeg i četvrtog stepena na očnom dnu i oštećenjem bubrega. Klinički bolesnik ima glavobolju, poremećaje vida, osećaj nedostatka vazduha, a u mokraći se pojavljuju krv i belančevine. Hipertenzivna encefalopatija i plućni edem predstavljaju hitno stanje u medicini koje se leči nitratnim preparatima.

Očne komplikacije.Komplikacije na očnom dnu se razvijaju u četiri stadijuma, od sužavanja krvnih sudova očnog dna do otoka papile vidnog živca i mogu dovesti do gubitka vida.

Moždani udar (šlog) i srčani udar (infarkt miokarda). Visok krvni pritisak može da dovede do otvrdnjavanja i zadebljanja arterija (ateroskleroze), koji dovode do srčanog udara, šloga ili do drugih komplikacija.

Srčana slabost. Pri pumpanju krvi nasuprot višem krvnom pritisku u krvnim sudovima, srčani mišić zadebljava. Naposletku, zadebljali srčani mišić otežano pumpa krv kako bi zadovoljio potrebe organizma i dolazi do razvoja srčane slabosti.

Aneurizme. Povišen pritisak može da dovede do slabljenja i ispupčavanja zida krvnih sudova, formirajući aneurizmu. Pucanje aneurizme je životno ugrožavajuće stanje.

Bubrežne komplikacije.Bubrezi oštećeni povišenim krvnim pritiskom u početku dovode do povećanog gubitka belančevina iz organizma, da bi daljim oštećenjem došlo do promena i na krvnim sudovima bubrega. Tako izmenjeni krvni sudovi gube zaštitnu ulogu prema povišenom krvnom pritisku.

Metabolički sindrom.Ovaj sindrom je skup poremećaja metabolizma uključujući povećan obim struka, povišen nivo triglicerida, nizak novo „dobrog“ holesterola- HDL holesterola, visok krvni pritisak i povišene vrednosti insulina. Ova stanja pogoduju razvoju šećerne bolesti (dijabetesa), srčanih oboljenja i razvoja šloga.