Gojaznosti je još uvek najstariji i najučestaliji metaboločki poremećaj kod čoveka. U drugoj polovini prošlog veka došlo je do velikih promena u ishrani. Sa ishrane koja je bila bogata biljnim vlaknima prešlo se na ishranu bogatu zasićenim mastima što podrazumeva kaloričnu ishranu zasnovanu na životinjskim namirnicama.

Istovremeno sa ovim promenama došlo je i do promena u načinu i stilu života koje se odrazilo u vidu smanjenja fizičke aktivnosti. Sve ovo zajedno dovelo je do pojave gojaznosti. Gojazne osobe se često osećaju diskriminisano naročito u zapadnom svestu, iako je u prošlosti gojaznost bila smatrana kao simbol bogatstva i plodnosti što je i danas slučaj u nekim delovima svesta. Ispoljava se prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanejm telesne težine. Povećanje telesne težine za 10% i više označava se kao gojaznost.

Procena gojaznosti se može izvršiti preko merenja obima struka, odnosa obima struka i kukova kao i odnosa između visine i telesne težine. Odnos između visine i telesne težine naziva se indeks telesne mase (BMI-Body mass index). Indeks telesne mase nije veoma precizan način za proveru rizika za bolesti srca i krvnih sudova, ali je sigurno da se sa povećanjem telesne mase povećava i verovatnoća za dobijanje kardiovaskularnih bolesti. Indeks telesne mase se izračunava tako što se podele težina u kilogramima sa kvadratom visine u metrima (kg/m2). Prema BMI osoba je gojazna ako je BMI> 30, osoba ima prekomernu telesnu težinu ako je BMI od 25-30, osoba ima normalnu težinu ako je BMI od 18,5-25, i osoba je pothranjena ako je BMI < 18.

ITM

Ako se obim struka uzima za procenu rizika od dobijanja kardiovaskularnih bolesti onda možemo reci da povećan rizik imaju muškarci sa obimom struka od 94-101 cm, a veliki rizik sa obimom struka <102 cm. Što se tiče ženske populacije povećan rizik za oboljenjanje od kardiovaskularnih bolesti imaju žene sa obimom struka od 80-87 cm, a veliki rizik imaju sa obimom struka <87 cm.

bmi kaart

debeli1Gojaznost kao oboljenje je rasprostranjeno širom svesta i u stalnom je porastu pa se svrstava u vodeće bolesti savremene civilazacije. Dovodi do teških i brojnih komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima, te pored estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da utiče na kvalitet života. Spada u glavne faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti (diabetes mellitus tip II), kao i raznih malignih bolesti, poremećaja disanja tokom spavanja, astme i mnogih drugih bolesti. Gojaznost nastaje kao posledica kombinacije prekomernog unosa energetski hranjivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti. Mada može nastati i pod uticajem gena, poremećajem endokrinog sistema, pod dejstvom lekova kao i u sklopu nekih psihijatrijskih bolesti. Gojaznost je obično uzrokovana kombinacijom više faktora: genetski, način života, neaktivnost, nezdrava ishrana, postajanje drugih bolesti koje uzrokuju gojaznost, određeni lekovi, socio-ekonomski problemi, godine, trudnoća, prestanak pušenja, nedostatak sna. Gojaznost dovodi do velikog broja kardiovaskularnih bolesti: ishemijske bolesti srca, angine pektoris, infarkta miokarda, kongestivne srčane slabosti, arterijske hipertenzije.

Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i predstavljaju veliki socio-medicinski i ekonomski problem. Osnovni uzrok oboljenja srca i krvnih sudova jeste ateroskleroza tj. stvaranje masnih naslaga u zidovima krvnih sudova. To vodi do sužavanja krvnih sudova i slabije ishrane organa naročito srčanog mišića i mozga. Delimično suženje krvnih sudova u srcu dovodi do angine pektoris, a potpuno suženje do infarkta srca i mozga, ili ishemije ili infarkta na periferiji.

debljina 1

Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti mogu se podeliti u dve grupe. Prva grupa je grupa na koju se ne može uticati, a ona obuhvata: nasleđe, pol i životnu dob. Druga grupa obuhvata faktore na koje se može uticati, a to su: povišene vrednosti masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, pušenje, nezdrava hrana, gojaznost, šećerna bolest i psihički stres. Što se tiče povišenih vrednosti masnoća u krvi obično se radi o povećanju ukupnog holesterola, LDL holesterola, triglicerida i smanjenju HDL holesterola u krvi, ali i o poremećenom odnosu HDL (dobrog) i LDL ( lošeg) holesterola. U organizmu čoveka holesterol se stvara na dva načina: stvaranjem u jetri i unosom hrane životinjskog porekla. Kod visokih vrednosti holesterola u krvi on se odlaže u zidu krvnih sudova i usled nagomilavanja dolazi do zadebljanja zida i razvoja ateroskleroze. Povišene vrednosti holesterola treba lečiti i to najpre higijensko dijetalnim merama, a ako one ne deluju i lekovima. Vrednosti holesterola ne bi trebalo da su veće od 5 mmol/l.

Normalne vrednosti krvnog pritiska za opštu zdravu populaciju ako nema drugog oboljenja niže su od 140/90 mmHg. Povišen krvni pritisak dovodi do oštećenja zida krvnih sudova i do nakupljanja masti. Povišen krvni pritisak povezan je sa ishranom bogatom soli, bogatom zasićenim masnim kiselinama, uzimanjem alkohola, pušenjem, fizičkom nekativnošću i gojaznošću. Ukoliko je krvni pritisak povišen treba smanjiti unos soli i izbegavati kuhinjsku so.

slano

Nezdrava ishrana dovodi do gojaznosti. Ishrana pre svega treba da bude količinski i po kvalitetu adekvatna. U ishrani treba da budu zastupljenje namirnice kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mršava mesa, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masnoća i riba. Gojaznost kao faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti je faktor na koji čovek može uticati. Ona dovodi do pojave insulinske rezistencije, a kao posledica toga nastaje hiperinsulinisam i diabetesa tipa 2.

zasicene masti

Cilj lečenja gojaznosti je ne samo redukcija telesne mase već i redukcija faktora rizika uz poboljšanje kvaliteta života bolesnika. Lekari primarne zdravstvene zaštite imaju zbačajnu ulogu u tome. Lečenje gojaznosti obuhvata odgovarajuću hipoenergetsku ishranu, povećanu fizičku aktivnost i promenu stila života. Ukupni dnevni energetski unost treba biti redukovan za 500-1000 kcal u odnosu na potreban nivo. Postavljen cilj u smanejnu telesne mase mora biti realan, a gubitak na telesnoj masi od 5-15% od inicijalne telesne mase dovodi do povoljnih efekata. Kod nekih bolesnika potrebna je primena i lekova i hirurško lečenje. Motivacija bolesnika je jako važana u lečenju gojaznosti te je pre lečenja potrebno utvrditi spremnost i motivisanost bolesnika. Bolesnika treba ohrabriti i podržati. Što se tiče fizičke aktivnosti, potrebno je da tokom sedmice bude zastupljeno od 150-300 minuta umerenih fizičkih vežbi (plivanje i brzo hodanje). Iz ishrane treba isključiti šrćer i alkohol. Tokom dana treba imati tri regularna obroka i dve užine. Shvatiti u kojim sitacijama se dobija želja za nekontrolisanim uzimanjem hrane i izbegavati takve okolonosti.

prevencija voce