Metabolički sindrom predstavlja skup stanja kao što su, povišen krvni pritisak, visok nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, višak telesne masti oko struka, koji se javljaju zajedno. Metabolički sindrom povećava rizik od bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa.

Prisustvo samo jednog od ovih stanja ne znači imati i metabolički sindrom. Međutim bilo koje od ovih stanja povećava rizik od ozbiljnih bolesti. Prisustvo više od jednog, povećava vaš rizik još više.

Ako imate metabolički sindrom ili bilo koje od njegovih komponeneti, agresivna promena životnih navika , životnog stila, može odložiti ili čak sprečiti razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema.

Uzroci i simptomi

Metabolički sindrom je tesno povezan sa prekomernom težinom, odnosno gojaznošću i fizičkom nektivnosti. Takođe je povezan sa stanjem koje se zove insulinska rezistencija. Normalno vaš digestivni trakt razgrađuje hranu koju jedete u šećer ( gloukozu). Insulin je hormon koji stvara i luči vaš pankreas,koji pomaže šećeru ( glukozi ) da uđe u vaše ćelije, koje ga koriste kao gorivo. Kod ljudi sa insulinskom rezistencijom ćelije obično ne reaguju na insulin, te glukoza ne može tako lako da uđe u ćelije. Kao posledica toga nivo glukoze u vašoj krvi raste, uprkos pokušaju vašeg tela da reguliše nivo glukoze u krvi, preko pojačane produkcije i lučenja insulina.

Faktori rizika

Sledeći faktori povećavaju vaše šanse da razvijete metabolički sindrom:

  • Godine: Rizik od metaboličkog sindroma se povećava sa godinama.
  • Rasa: U SAD, meksički-amerikanci imaju najveći rizik.
  • Gojaznost: Prekomerna težina, posebno gojaznost oko struka povećava rizik od metaboličkog sindroma.
  • Dijabetes: Imate veću verovatnoću za razvoj metaboličkog sindroma ukoliko imate dijabetes tokom trudnoće ( gestacioni dijabetes ) ili ukoliko imate pozitivnu porodičnu anamnezu dijabetesa tip 2.
  • Druge bolesti: Rizik od metaboličkog sindroma je veći ako ste ikada imali kardiovaskularnu bolest, masnu degeneraciju jetre, sindrom policističnih jajnika.

metabolicki sindrom

Simptomi

Većina poremećaja povezanih sa metaboličkim sindromom je asimptomatska, iako gojaznost oko struka predstavlja vidljiv znak. Ako imate veoma visok nivo šećera u krvi možete imati simptome i znake dijabetesa- uključujući povećanu žeđ, mokrenje, umor i zamagljen vid.
Kada se javiti lekaru???
Ukoliko znate da imate najmanje jednu komponentu metaboličkog sindroma, konsultujte lekara da li je potrebno testiranje i na ostale komponente sindroma.

visok pritisak aparat

Komplikacije

Metabolički sindrom može povećati vaš rizik za nastanak:

  • Dijabetesa
  • Kardiovaskularnih bolesti
  • Moždanog udara

Dijagnoza

Nekoliko organizacija je iznelo kriterijume ѕa postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma. U skadu sa smernicama koje koriste Nacionalni Instituti za zdravlje , metabolički sindrom imate ukoliko su prisutna tri ili više dole navedenih osobina ili ukoliko uzimate lekove da ih kontrolišete:

  • Velik obim struka (definisan od strane nekih grupa, kao obim struka veći od 94 do 102cm kod muškaraca i 80 cm kod žena).
  • Visok nivo triglicerida - 150 miligrama po decilitru, (mg / dl), ili 1,7 milimola po litru (mmol / l) ili više.
  • Smanjena koncentracija lipoproteina visoke gustine (HDL) - manje od 40 mg / dl (1,04 mmol / l) kod muškaraca ili manje od 50 mg / dl (1,3 mmol / l) kod žena.
  • Povišen krvni pritisak - 130/85 milimetara žive (mm Hg) ili viši.
  • Povišen šećer u krvi našte- 100 mg / dl (5,6 mmol / l) ili više.

Tretman metaboličkog sindroma

 Cilj tretmana metaboličkog sindroma je:

starejsi tek

  • Redukcija ili eliminacija osnovnih problema (npr. gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti) gubitkom težine ili pojačanom aktivnošću.
  • Tretman kardiovaskularnih faktora rizika kao što su visok krvni pritisak i holesterol, ako ti problemi i dalje postoje i nakon započetog programa fizičke aktivnosti.
  • Mediteranski način ishrane bogat voćem i povrćem, koštunjavim plodovima, integralnim žitaricama i maslinovim uljem. Ovakav način ishrane može da pomogne u redukciji težine, krvnog pritiska, lipida i poboljšavanju znakova insulinske rezistencije.

mediteranska dijeta

Ako agresivne promene u načinu života, kao što su ishrana i vežbe nisu dovoljne, vaš lekar može da vam ukaže na lekove koji bi vam pomogli u kontroli krvnog pritiska holesterola, triglicerida i šećera u krvi.