Kardiohirurgija, iako novija hirurška disciplina, uvek je bila predmet velikog interesovanja medicinske ali i opšte javnosti. Uporedo sa njenim razvojem, sve aktuelnije postajalo je i pitanje objektivne ocene rezultata operativnog lečenja kardiovaskularnih bolesnika. Najpre je, osamdesetih godina dvadesetog veka, uveden kriterijum za ocenu rezultata koji se bazirao na proceni smrtnosti 30 dana od datuma operacije tzv. postoperativna smrtnost. Primena ovog kriterijuma dovela je do napretka u odnosu na praćenje rezultata i poređenje kvaliteta rada kako kardiohirurških ustanova ustanova tako i svakog kardiohirurga. Međutim, objektivnost u evaluaciji rezultata nije na taj način postignuta. Objektivna ocena rezultata i poređenje između ustanova u kojima se vrše kardiohirurške intervencije nisu mogući ako se ne uzme u obzir preoperativno stanje svakog pacijenta posebno. U prvim pokušajima, nekoliko studija analiziralo je uticaj različitih faktora rizika na ishod operativnog lečenja.

Danas postoje različiti sistemi za evaluaciju retultata kardiohirurškog lečenja. U Evropi i kod nas najpoznatiji je EvroSKOR - EuroSCORE (European System for Cardiac Operative Risk Evaluation). Nastao je je u periodu između 1995. i 1999. godine na osnovu multinacionalne studije iz osam evropskih zemalja i 128 kardiohirurških centara u kojima je operisano 19030 odraslih bolesnika. Na osnovu statističke analize utvrđeno je 17 faktora (9 vezanih za pacijenta, 4 vezana za stanje srca, 4 vezana za operaciju) koji su relevantni, odnosno utiču na postoperativnu smrtnost. EvroSKOR je veoma brzo usvojen i primenjen u mnogim zemljama, najpre u Evropi a kasnije i širom sveta. Prvi rezultati pokazali su da je sistem odličan zbog svoje jednostavnosti i preciznosti u pogledu predviđanja smrtnosti bolesnika 30 dana posle kardiohirurških intervencija. U našoj ustanovi EvroSKOR se rutinski koristi od 2001. godine, a rezultati su pokazali da je, tokom osmogodišnje primene, došlo do značajnih promena u odnosu na profil bolesnika kod kojih je indikovana kardiohirurška intervencija. Naime, postoji trend povećanja prosečne starosti bolesnika, broja udruženim bolesti i pogoršanja preoperativnog kardijalnog statusa. Takođe, uočen je trend porasta prosečne vrednosti EvroSKOR-a. I pored navedenih činjenica rezultati su bili bolji od očekivanih. Studije iz mnogih drugih centara pokazale su da model EvroSKOR-a precenjuju operativni rizik. Mnogobrojni faktori idu u prilog činjenici da je u poslednjoj deceniji došlo do značajnih promena u kardiohirurgiji. To se odnosi na stalno unapređenje invazivnih kardioloških procedura, preoperativnu pripremu bolesnika, anesteziološki pristup, hiruršku taktiku i tehniku i postoperativno lečenje i rehabilitacioni tretman. Navedene promene i napredak u operativnom lečenju mogu poslužiti kao argumeti za objašnjenje zašto je moć predviđanja operativnog rizika EvroSKOR-a dovedena u pitanje.

Najnoviji sistem za evaluaciju rezultata operativnog rizika u kardiohirurgiji, EvroSKOR 2 (EuroSCORE II), kreiran je tokom 2010. godine. Podaci za novi model prikupljani su od početka maja do kraju jula. Projekat je bio multinacionalni i u njemu je učestvovalo više od 300 kardiohirurških centara, a Klinika za kardiohirurgiju IKVBV dala je doprinos projektu unosom relevantnih podataka za preko od 300 bolesnika. Ovaj model definisao je nove i relevantne, a eliminisao neke stare faktori rizika, u skladu sa najnovijim dostignućima u kardiohirurgiji. Promovisan je na Evropskom kongresu karditorakalnih hirurga, u Lisabonu 2011. Godine, a uveden u rutinsku upotrebu 2012. godine.