Saveti & tretmani

10 NAČINA DA SE IZBEGNE ODLAZAK U PRIJEMNU AMBULANTU ZA VREME PRAZNIKA:

1. MERITE SE. Ukoliko dobijate više od 1-1,5 kg na dan, možda imate problem sa zadržavanjem vode.

2. JEDITE MANJE. Planirajte da budete umereni u svom načinu ishrane. Koliko god jednostavno zvučalo, jesti manje jeste od presudnog značaja i pridržavanje tog pravila je ključ za uspeh.

3. JEDITE VIŠE NISKOKALORIČNIH NAMIRNICA: voća, povrća i druge lake hrane koja daje osećaj sitosti.

4. VEŽBAJTE. Nastavite da vežbate i tokom sezone praznika, ovo nije vreme da se ulenjite, naročito ako unosite više kalorija.

5. DRUŽITE SE. Što više razgovarate, manje je verovatno da ćete jesti.

6. NE ZANEMARUJTE SIMPTOME. Ne razmišljajte kako ćete kod svog lekara otići posle praznika, može biti prekasno.

7. POSETITE SVOG LEKARA. Česte su situacije u kojima su ljudi čekali i čekali, pridajući veću važnost kupovini i drugim prazničnim aktivnostima nego načinu na koji se osećaju. Ako se ne osećate dobro, idite kod lekara.

8. RECITE SVOM LEKARU KAKO SE ZAISTA OSEĆATE. Komunikacija je najvažnija, i ako imate dobar odnos sa svojim lekarom, možete biti zdravi tokom cele godine.

9. OGRANIČITE UNOS ALKOHOLA. Noć uoči praznika, neko uvek završi na hitnom prijemu zbog unošenja prevelike količine alkohola. Većina ljudi zna da prepozna trenutak u kom im je dosta i tada bi trebalo da se zaustave.

10. PRONAĐITE JOŠ ZDRAVSTVENIH SAVETA na našem sajtu
10 saveta protiv pušenja:

Kako sebe motivisati?

1. Razmišljajte zbog čega pušite i kada pušite. Možete o tome da vodite i dnevnik.cigarete
2. Odredite dan kada ćete prestati sa pušenjem, i upoznajte sa tim svoju porodicu i prijatelje da bi mogli da vas podrže u tome.
3. Ako pušite više od 12 cigareta dnevno i ne možete odmah da prestanete sa pušenjem, možete smanjivati broj popušenih cigareta u toku 2-3 nedelje dok ne dođete do 12 cigareta dnevno, a onda prekinite sa pušenjem odmah.
4. Odredite vreme kada uglavnom žudite za cigaretom i napravite plan da tada radite nešto drugo sa svojim rukama.
5. Pokušajte da izbegavate situacije koje vas normalno podstiču da pušite.
6. Uklonite cigarete i pepeljare iz kuće.
7. Upotrebite novac koji ste uštedeli od prestanka pušenja cigareta za nešto lično što vam se dopada.
8. Mislite pozitivno. Ne paničite ako niste izdržali bez cigareta. Ako niste uspeli prvi put, pokušajte ponovo.
9. Odaberite zdrave manje obroke kao što je voće i jedite ga kada se vaš apetit poveća posle prestanka pušenja.
10. Vežbajte i krećite se, bavite se aktivnostima koje onemogućavaju pušenje.

Možete uvideti da vam je neophodna dodatna pomoć. Vaš lekar Vam može pomoći i dati savet o uzimanju zamena za nikotin kao i radu u grupama koje se bave odvikavanjem od pušenja.
(Prema podacima objavljenim u najprestižnijim časopisima iz oblasti kardiologije)
Čuvajte Vaše krvne sudove:

Infarkt naječešći između 65. i 74. godine
Rizik raste sa godinama. Obazrivo već od 25-te.


Tokom prošle godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine od infarkta miokarda lečeno je oko 1500 bolesnika.
Najveći broj bolesnika sa ovakvim zdravstvenim problemom bio je starosti između 65 i 74 godine. Kako statistika pokazuje, najugroženija kategorija posle ove su osobe stare između 55 i 64 godine, zatim između 45 i 54, pa oni od 75 do 84 godine.
Pokazatelji govore da što je veći broj godina bolesnika koji su pretrpeli infarkt miokarda, više im je život ugrožen.
Iako je broj obolelih od infarkta miokarda u prvih šest meseci 2007. godine nešto manji od polovine ukupnog broja 2008 godine, učestalost infarkta miokarda u odnosu na starosne dobi bolesnika je skoro ista kao i 2008 godine u svim uzrastnim kategorijama. To znači da je opet pomoć zatražilo najviše bolesnika od 65 do 74 godine, a najmanji je broj primljenih i lečenih od 25 do 34 godine.
I dalje su muškarci skoro duplo ugroženiji. Od ukupnog broja bolesnika sa infarktom miokarda 64.5 odsto su muškarci, dok žene ova bolest pogađa sa 35.5 odsto.
Prema rečima lekara Instituta za KVB Vojvodine, neki od uzroka koji mogu dovesti do infarkta miokarda, koji je praćen bolom u grudnom košu, hladnim znojenjem i opštom iscrpljenošću organizma, su naprezanje, uzbuđenje, preobilan obrok, kao i hladno ili vetrovito vreme sa promenom atmosferskog pritiska. Najčešće se dešava osobama koje imaju povišen krvni pritisak i holesterol u krvi, boluju od dijabetesa, imaju prekomernu kilažu i konzumiraju duvan.
Izuzetno je važno da osoba sa simptomima koji ukazuju na infarkt srčanog mišića, što pre potraži pomoć najbližeg kardiologa, jer pravovremena i brza intervencija može u velikoj meri da sačuva funkciju miokarda.
Svim kardiovaskularnim bolesnicima se preporučuje umerena ishrana, redovne kontrole, izbegavanje većih napora, popodnevni odmor i spavanje koje treba da traje bar osam časova.

Jak bol iza grudne kosti
Zapušenje koronarnog krvnog suda dovodi do slabljenja ishrane srčanog mišića. Ako se kroz kratak vremenski period ne uspostavi takozvana kolateralna ili sporedna cirkulacija, degeneriše se i odumire taj deo miokarda, a može da nastupi i smrtni ishod.
Skoro uvek bolesnik ima jak bol iza grudne kosti, koji se proteže prema vratu, glavi, leđima i desnoj ili levoj ruci. Istovremeno javlja se i ubrzano disanje, oblivenost hladnim znojem, vrlo slab i ubrzan puls, modrilo i stanje šoka. Krvni prtisak naglo pada.
Kod bolesnika koji preživi napad nastupa "obnova" srčanog mišića sa uspostavljanjem kolateralne cirkulacije, koja traje nekoliko nedelja. Praćenje bolesnikovog stanja podrazumeva često snimanje srčanog rada, redovne preglede krvi i merenje krvnog pritiska.
Šta je hemodinamsko ispitivanje?

Šta je koronarna arterijska bolest?

Koronarna arterijska bolest (KVB) je bolest sužavanja srčanih arterija. Najčešće je prouzrokovana aterosklerozom.

Ateroskleroza predstavlja nagomilavanje masnih naslaga i formiranje masnih pločica (plak) u unutrašnjosti koronarnih – srčanih arterija. Nagomilavanje ovih supstanci prouzrokuje suženje otvora arterije odnosno stenozu. Progresivni razvoj stenoze dovodi do smanjenog protoka krvi i posledičnog dopremanja kiseonika i u srčani mišić iza mesta stenoze.

Usled nedostatka hranljivih materija srce „pati“. To je naročito izraženo za vreme fizičkih aktivnosti (stabilna angina pectoris), a sa porastom stenoze srce pati i u mirovanju (NEstabilna angina pectoris).

Koronarna arterijska bolest najčešće se manifestuje pojavom umerenog do jakog bola u grudnom košu. Bol je najčešće stežućeg karaktera – pritisak. Praćen je nedostatkom vazduha, često i pojavom obilnog hladnog znoja. Bol se može širiti u ruke ili vilicu što predstavlja stanje poznato kao angina pectoris. Traje oko: 1. nekoliko minuta i spontano prestaje – stabilna angina pektoris; 2. 10, 15 do 20 minuta, intenzivan, prestaje tek na primenu nitroglicerina – NEstabilna angina pektoris; 3. duže od 30minuta – najčešće je nastao srčani udar „infarkt srca“.

Infarkt srca je najčešće posledica potpunog zatvaranja koronarnih arterija. Praćen je karakterističnim EKG promenama.
Prevencija bolesti srca

Smanjenje faktora rizika i njihovog uticaja na razvoj kardiovaskularnih bolesti, preokupacija je savremene svetske kardiologije. Lekar, da bi predupredio oboljenje može da propiše odredjeni lek koji u velikoj meri može da spreči napredovanje koronarne srčane bolesti.

Šta možemo sami da učinimo za svoje zdravlje?

Redovno kontrolišite:
- krvni pritisak
- nivo šećera u krvi
- nivo masnoća u krvi


Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sedam saveta za zdrav, kvalitetan i dug život:

1. redovno spavajte 7-8 sati,
2. redovno se bavite fizičkom aktivnošću (najmanje 30 minuta na dan),
3. redovno doručkujte,
4. jedite pametno: hrana neka ne bude s previše energije, masnoća i soli, a neka u njoj bude više povrća i voća,
5. izbegavajte uzimanje hrane između obroka i održavajte optimalnu telesnu težinu,
6. nikada ne pušite cigarete,
7. alkohol uzimajte umereno ili ga sasvim izbegavajte.

Šta je pravilna ishrana?

Pravilnom ishranom u mnogome možemo pobojšati naše zdravlje i umanjiti rizik od nastanka bolesti. Zdrava ishrana je umerena i raznovrsna, i treba da se pridržavamo ovih jednostavnih pravila:

- svaki dan jesti sveže voće i povrće
- izbegavati punomasno mleko i punomasne sireve, treba uzimati proizvode od obranog mleka sa manje masnoća
- izbegavati proizvode od belog brašna,
- jesti hleb od celog zrna žitarica (integralni hleb), integralni pirinač
- jesti meso svaki drugi ili treći dan - izbegavati masno svinjsko meso
- jesti ribu dva do tri puta nedeljno
- smanjiti količinu ulja i drugih masnoća biljnog i životinjskog porekla
- smanjiti unos belog šećera i slatkiša
- smanjiti količinu soli, ne dosoljavati hranu
- konzumirati umerene količine alkohola

Redovna fizička aktivnost
Korisna fizička aktivnost podrazumeva redovne šetnje - svaki dan po 30-tak minuta, kao i rad u bašti ili prirodi. Na taj način povoljno utičemo i na faktore rizika: krvni pritisak, prekomernu telesnu težinu i masnoće u krvi. Ali treba biti oprezan: prekomeran fizički napor (trčanje, teretana, fitnes) u zatvorenom prostoru može dodatno opteretiti srce i krvne sudove i mora biti pod nadzorom lekara.

Ukoliko ste pušač prestanite da pušite! Duvanski dim štetan je ne samo za srce nego za celokupni organizam!

Pokušajte da savladate stres koji se javlja na poslu ili kod kuće, trudite se da budete pozitivni, da se radujete svakom danu vašeg života, jer smeh takođe blagotvorno deluje na zdravlje.

ZDRAVLJE JE VAŽNIJE OD SVIH DRUGIH STVARI!!!
Kako nastaje bolest krvnih sudova srca?

Sa godinama života, smanjuje se elastičnost krvnih sudova, a nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnog procesa starenja, pa se zato sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti. Zbog uticaja koji imaju faktori rizika (pušenje, povišena telesna težina, masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, nedovoljna fizička aktivnost, stres, nasledni faktori) i druge bolesti dolazi do sužavanja krvnih sudova i nastaje tzv. ateroskleroza ili ateromatoza – odnosno ZAKREČENJE krvnih sudova. Oba ova procesa smanjuju snabdevanje mišićnih ćelija srca krvlju, odnosno kiseonikom i hranljivim materijama usled čega se javlja bol u grudima - angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja samo pri naporu, uzbuđenju (stresu) zovemo stabilna angina pektoris. Bol u grudima koji se javlja prilikom napora, ali i u mirovanju nazivamo nestabilna angina pektoris. Kada ovakav bol u grudima traje duže od pola sata i praćen je osećajem gušenja i strahom, postoji opasnost da se razvija akutni srčani infarkt.

Ne treba samostalno postavljati dijagnozu – nije svaki bol u grudima angina pektoris – svaki sumnjivi bol u grudima treba navesti prilikom redovne posete lekaru!


Faktori rizika za zakrečenje krvnih sudova:

1. Masnoće u krvi
Kada se koncentracija holesterola povisi za jedan posto, opasnost od pojave srčanog infarkta poveća se za dva posto.

2. Povišen krvni pritisak
Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse za nastanak koronarne srčane bolesti, kao i bolesti svih ostalih krvnih sudova. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mmHg.

3. Prekomerna telesna težina
Faktor rizika je već i za 10 posto povećana telesna težina u odnosu na idealnu. Kod osoba koje imaju 20 posto više od uobičajene težine rizik za nastanak koronarne srčane bolesti veći je za 50 posto.

4. Nedovoljna fizička aktivnost
Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti dva puta je veći nego kod aktivnih osoba.

5. Šećerna bolest - Diabetes mellitus
Šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.

6. Nikotin
Kod pušača duvana, rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak tri puta veći.

7.Alkohol
Povećani unos alkohola takodje utiče na povećanje rizika.

8. Pol
Sve više studija pokazuje da se bolest koronarnih krvnih sudova i srčanog mišića, javlja podjednako kod muškaraca, kao i kod žena.

9. Nasledni faktor
Ako su vaši roditelji, braća ili sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života, i kod vas je rizik od dva do pet puta veći.
Pejsmejkeri

Moderni pejsmejkeri imaju ugrađenu elektroniku koja vas štiti od većine spoljašnjih uticaja - onih od električnih i elektronskih uređaja s kojima dolazite u dodir u svakodnevnim aktivnostima. Aparati za domaćinstvo, kancelarijska oprema i električni alati koji se koriste u kući ne predstavljaju nikakav rizik za osobe sa implantiranim pejsmejkerom, pod uslovom da su propisno instalirani i da su ispravni.

Ipak, ponekad je potrebno preduzeti mere opreza, posebno ako posumnjate da postoji uticaj na vaš pejsmejker od jakog spoljašnjeg elektromagnetnog polja.

Nema nikakve opasnosti od: radio-aparata, muzičkih stereo-linija, CD uređaja, video-rekordera, daljinskih upravljača za njih, bežičnih i standardnih žičanih kućnih i kancelarijskih telefona, mikrotalasnih pećnica, električnih pećnica i roštilja, tostera, miksera, frižidera, usisivača, mašina za pranje, električne ćebadi, električnih aparata za brijanje, električnih upaljača za plin, fena za kosu, električnih četkica za zube, prenosnih (lap-top) računara, fotokopir mašina, faksova, slušnih aparata, električnih utikača, razvodnika i kablova.

Osobama s pejsmejkerom nije kontraindikovano bavljenje sportom, putovanje, raznolika ishrana, niti profesionalne aktivnosti, ali svakako morati biti oprezne da u njima ne biste preterali, sve u zavisnosti od pejsmejkera, vaše osnovne bolesti srca i opšteg fizičkog stanja.

Osobe s usađenim pejsmejkerima mogu nastaviti da upražnjavaju svoje uobičajene seksualne aktivnosti.

Preporučuje se oprez kod: radio predajnika ili repetitora, TV predajnika ili repetitora, radara,

visokonaponskih vodova, transformatora i industrijske opreme s velikom električnom strujom: aparati za zavarivanje, peći za keramiku i sl., neispravnih električnih uređaja, medicinske opreme: skeneri s magnetnom rezonansom (NMR), terapija jonizujućim zračenjem, ultrazvučni pregledi, defibrilatori, transkutana dijatermijska stimulacija nerava (TNS), detektora metala na aerodromima i u bankama, uređaja za zaštitu od krađe u robnim kućama, mobilnih telefona (držite telefon najmanje 30 cm od pejsmejkera; kad ga koristite, držite ga na uhu sa suprotne strane od pejsmejkera; nemojte ga nositi u grudnom džepu bluze, sakoa ili jakne u blizini pejsmejkera).

Javite se svom lekaru ako:

osetite neke posebne simptome
osetite da su vam se vratili vaši prvobitni simptomi
osetite nevoljno grčenje mišića
koža iznad mesta implantacije otekne ili pocrveni
Stent: uputstvo 

Moderni pejsmejkeri imaju ugrađenu elektroniku koja vas štiti od većine spoljašnjih uticaja - onih od električnih i elektronskih uređaja s kojima dolazite u dodir u svakodnevnim aktivnostima. Aparati za domaćinstvo, kancelarijska oprema i električni alati koji se koriste u kući ne predstavljaju nikakav rizik za osobe sa implantiranim pejsmejkerom, pod uslovom da su propisno instalirani i da su ispravni.

Ipak, ponekad je potrebno preduzeti mere opreza, posebno ako posumnjate da postoji uticaj na vaš pejsmejker od jakog spoljašnjeg elektromagnetnog polja.

Nema nikakve opasnosti od: radio-aparata, muzičkih stereo-linija, CD uređaja, video-rekordera, daljinskih upravljača za njih, bežičnih i standardnih žičanih kućnih i kancelarijskih telefona, mikrotalasnih pećnica, električnih pećnica i roštilja, tostera, miksera, frižidera, usisivača, mašina za pranje, električne ćebadi, električnih aparata za brijanje, električnih upaljača za plin, fena za kosu, električnih četkica za zube, prenosnih (lap-top) računara, fotokopir mašina, faksova, slušnih aparata, električnih utikača, razvodnika i kablova.

Osobama s pejsmejkerom nije kontraindikovano bavljenje sportom, putovanje, raznolika ishrana, niti profesionalne aktivnosti, ali svakako morati biti oprezne da u njima ne biste preterali, sve u zavisnosti od pejsmejkera, vaše osnovne bolesti srca i opšteg fizičkog stanja.

Osobe s usađenim pejsmejkerima mogu nastaviti da upražnjavaju svoje uobičajene seksualne aktivnosti.

Preporučuje se oprez kod: radio predajnika ili repetitora, TV predajnika ili repetitora, radara,

visokonaponskih vodova, transformatora i industrijske opreme s velikom električnom strujom: aparati za zavarivanje, peći za keramiku i sl., neispravnih električnih uređaja, medicinske opreme: skeneri s magnetnom rezonansom (NMR), terapija jonizujućim zračenjem, ultrazvučni pregledi, defibrilatori, transkutana dijatermijska stimulacija nerava (TNS), detektora metala na aerodromima i u bankama, uređaja za zaštitu od krađe u robnim kućama, mobilnih telefona (držite telefon najmanje 30 cm od pejsmejkera; kad ga koristite, držite ga na uhu sa suprotne strane od pejsmejkera; nemojte ga nositi u grudnom džepu bluze, sakoa ili jakne u blizini pejsmejkera).

Javite se svom lekaru ako:

osetite neke posebne simptome
osetite da su vam se vratili vaši prvobitni simptomi
osetite nevoljno grčenje mišića
koža iznad mesta implantacije otekne ili pocrveni
Kako radi srce?

Ljudsko srce je mišić veličine muške pesnice. Sastoji se iz dva odvojena, ali međusobno slična dela, koji zajedno deluju kao pumpa za krv. U desnu stranu srca dolazi krv iz čitavog organizma. To je krv siromašna kiseonikom, jer ga je organizam iz nje već uzeo i potrošio. U levu stranu srca dolazi krv iz pluća, a ta krv je, kroz proces disanja, obogaćena kiseonikom.

Leva strana srca pumpa krv u čitav organizam, u sve telesne ćelije. Ovo snabdevanje krvlju od ključnog je značaja za opstanak organizma, jer mu krv donosi kiseonik i hranljive materije, pa tako ćelije mogu ostati u životu i dobrom zdravlju. Desna strana srca pumpa krv u pluća, gde se ona nanovo obogaćuje kiseonikom.

Dakle, krv siromašna kiseonikom ulazi kroz gornju i donju šuplju venu u desnu pretkomoru srca, prelazi u desnu komoru, a ova je svojom mišićnom snagom istiskuje u plućnu arteriju. Plućna arterija je veliki krvni sud, koji se kasnije grana i razvodi krv po čitavim plućima. Tamo krv biva nanovo obogaćena kiseonikom i vraćena u levu stranu srca.

Krv obogaćena kiseonikom utiče u levu pretkomoru srca kroz četiri plućne vene. Iz leve pretkomore osvežena krv dolazi u levu komoru, čijom mišićnom snagom biva istisnuta u aortu, najveću arteriju u organizmu. Aorta se grana u mnoštvo arterija i kapilara, koji donose svežu do svih organa i svih ćelija organizma.

Srce radi kao dvostruka pumpa. Ritmičkim skupljanjem i širenjem njegovih pretkomora i komora krv se pumpa u dva pravca - krv siromašna kiseonikom odlazi u pluća (tzv. mali krvotok), a krv bogata kiseonikom u organizam (tzv. veliki krvotok).

Srčani mišić se ritmički širi i skuplja, kao dvostruka pumpa, zahvaljujući postojanju jedne posebne vrste srčanih ćelija, od kojih je izgrađen tzv. prirodni srčani pejsmejker. Te ćelije, grupisane u tkz. sinusnom čvoru stvaraju slabu električnu struju u obliku ritmičkih impulsa, koji se sprovode do svih delova srčanog mišića. Impulsi prouzrokuju naizmenično grčenje i opuštanje srčanog mišića, što ima za rezultat rada srca.

Srce je teško oko 300 grama, a kad čovek miruje, pumpa 5 do 6 litara krvi u minutu. U vreme velikog fizičkog napora srce je u stanju da ispumpa i do 20 litara krvi u minutu.

Jedan od načina da se proceni koliko krvi srce ispumpa u minutu jeste merenje broja srčanih udara za vreme od jednog minuta; taj broj naziva se učestalost srčanog ritma, ili srčana frekvencija.
REČNIK POJMOVA

Aneurizma
Aneurizma (od grč. ἀνεύρυσμα - proširenje, odnosno grč. ἀνευρύνειν - proširiti), je lokalizovana vazodilatacija krvnih sudova ispunjena krvlju koja je nastala kao posledica bolesti ili slabljenja zida vene ili arterije.

Aorta
Aorta je najveća arterija u telu koja izlazi iz leve komore srca. Krv bogata kiseonikom ulazi u aortu sa svakom kontrakcijom leve komore, i preko njenih sitnih grana dospeva do svih delova tela.

Zidovi aorte se sastoje od tri sloja koja su izgrađena od različitih tkiva: unutrašnji tanki sloj (intima), srednji deblji, elastični sloj (media) i tanki spoljni sloj (adventitia). Zidovi aorte moraju biti dovoljno fleksibilni da prihvate svu krv koja se izbaci iz leve komore u toku svake kontrakcije. Elastična vlakna su naročito gusta u delu ushodne aorte (ascendentna aorta), gde je pritisak krvi najveći.

Bajpas operacija srca
Aortokoronarni bypass je operacija na srcu kojom se premošćuje suženje koronarnih krvnih sudova – krvnih sudova koji ishranjuju srce.

Za ovo premošćenje koriste se arterije ili vene uzete sa drugog mesta našeg tela gde njihovo prisustvo nije neophodno. Pomoću njih se krv iznad mesta suženja dovede do mesta ispod suženja. Tako srce dobija dovoljnu količinu kiseonika potrebnu za normalan rad.

Dopler
Ultrazvučni pregled krvnih sudova (Dopler) je ultrazvučni pregled koji omogućava neinvazivan prikaz krvnih sudova vrata i analizu zida krvnog suda što može uputiti na prisustvo plaka i suženje krvnih sudova.

Eho
Eho ili ultrazvuk srca je pregled koji doktoru prikazuje pokretne slike srca.
Tip ultrazvuka koji se najčešće radi je neinvazivan i pacijenti ga odlično podnose.

Lekar koristi specijlnu vrstu gela kako bi lakše pomerao uređaj koji se naziva sonda preko prednjeg zida grudnog koša. Ovo omogućava da odbijeni zvučni talasi stvore živu sliku srca i srčanih zalistaka na monitoru ultrazvučnog aparata. Prilikom izvođenja ultrazvuka srca nema emitovanja zračenja (radijacije), a ova tehnologija se može koristiti kod ljudi svih uzrasta.

EKG
EKG ili elektrokardiogram je grafikon koji iscrtava elektrokardiograf, odnosno uređaj koji beleži električnu aktivnost srca u određenom vremenskom intervalu.
Analizom različitih talasa, lekar dolazi do značajnih podataka u dijagnostici bolesti.

Hipertenzija
Hipertenzija je kompleksna bolest koja podrazumeva povišene vrednosti krvnog pritiska - preko 140/90 mmHg. Najčešće je praćena oštećenjem takozvanih ciljnih organa, kao što su: srce, mozak, oči, bubrezi i veliki krvni sudovi.

Najčešći simptomi povišenog pritiska su: glavobolja, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa, osećaj pritiska u grudima, gušenje, brže zamaranje. Mnogi boluju od ove bolesti, a da toga nisu svesni jer nemaju nikakvih simptoma i često tek komplikacije otkriju bolest. Zato je i zovu „tihi ubica“.

Holter
Holter monitoring EKG i holter pritiska su neinvazivne dijagnostičke metode u kardiologiji za registraciju elektrokardiograma (EKG) i praćenja rada srca u određenom vremenskom periodu, koji najčešće 24 sata, a po potrebi i duže.
Merenje se vrši uz pomoć, malog prenosnog aparata, koji pacijent nosi sa sobom u toku dnevno-noćnih aktivnosti. Na taj način lekar stiče objektivni uvid u pacijentovo stanje, odnosno u rad srca i stanje njegovog srčanog mišića.
Metoda može biti od izuzetne koristi kod utvrđivanje određenih srčanih poremećaja i u određivanju daljeg ispitivanja ili lečenja

Infarkt
Infarkt srca (infarkt miokarda) nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca, upravo one koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama.

Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama i sitnim krvnim ugrušcima, trombima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje delimično da odumire. Nastaje smanjenje zdrave srčane, mišićne mase, te srce, organ koji je priroda stvorila da radi kao pumpa, gubi delom svoju osnovnu funkciju i na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka. Ovako narušena struktura i funkcija srčanog mišića, kao posledica srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih ranih i kasnih, lakšić i težih komplikacija bolesti.

Kateterizacija
Kateterizacija srca je invazivna dijagnostička metoda u kardiologiji u toku koje se kateter (tanka savitljiva plastična cevčica) provlači kroz prethodno „plasiranu“ kanilu na ulazu u arteriju ili venu u preponi ili ruci, kroz krvni sistem prema srcu.

Primenom kateterizacije moguće je; ubrizgavanje lekova, direktno merenje pritiska u srčanim šupljinama, prikazivanje šupljina srca i koronarnih (srčanih) arterija, kontrastnom bojom vidljivom na rendgenskom snimku (angiografija), širenje krvnih sudova, (angioplastika), uzorkovanje tkiva srčanog mišića (biopsija) itd. Kateter služi i kao prostor kroz koji se do srca unose elektrode kojima se ispituje ili reguliše ritam srca. Kateterizacija srca je jedna od centralnih dijagnostičkih, terapijskih i hirurških procedura u lečenju kardiolvaskularnih bolesti. Zahvat izvodi interventni kardiolog edukovan za ovu vrstu dijagnostike.

Pacemaker
Elektrostimulator srca, eng. pacemaker je uređaj koji služi za električnu stimulaciju rada srca.
Srce je mišić koji je u stanju da neprekidno pumpa krv tokom čitavog našeg života. Pod uobičajenim okolnostima ova funkcija je regularna i potpuna. Nažalost, mnoge bolesti i hemikalije mogu da utiču na srce i izazovu poremećaje u srčanom radu. Takvi poremećaji nazivaju se aritmje.
Aritmije mogu biti brze (tahiaritmije) i spore ( bradiaritmije). Veliki broj tahiaritmija može biti kontrolisan pomoću lekova, dok na bradiaritmije lekovi nažalost slabo utiču i obično je neophodan mehanički uređaj koji bi stimulisao rad srca i omogućio normalne kontrakcije srčanog misića.
Dakle, cilj stimulacije srčanog mišića je uspostavljanje pravilnog ritma, pa se zbog toga stimulator naziva pacemaker (davač ritma).

Valvula
Valvula ili zalistak su "ventili" izmađu komora i pretkomora srca 
Srce ima četiri šupljine koje su raspoređene u “dva sprata”. Dve komore: leva i desna (donji sprat) i dve pretkomore, opet leva i desna (gornji sprat). Iz pretkomora krv se uliva u komore, a odatle u dva velika krvna suda (aorta i plućna arterija). Između ova dva sprata se nalaze valvule: mitralni (koji ima dva zalistka) i trikuspidna (koja prema imenu, ima tri zalistka). Ovo su zapravo sofisticirani “ventili” koji ne dozvoljavaju da se krv iz komora vraća u pretkomore! To je važna funkcija, jer se tako srcu omogućuje da pumpa krv u sve delove tela, a to mi je glavni zadatak.

Прелепо

Пумпа живота! Никад не стаје, понекад убрза или прескочи, заболи или се примири, али не престаје да испуњава своје обавезе. Срце пумпа крв до скоро свих 75 трилиона ћелија у организму. Једино рожњача у оку не добијају доток крви. Сваки дан, срце ствара довољно енергије да се вози камион 32 километра. Током живота, то је еквивалентно путу на месец и назад.

Одговорност

Будите одговорни према себи и преузмите контролу над својим здрављем. Усвојите здрав начин живота, престаните да пушите, здраво се храните, будите физички активни. Свакодневно конзумирање намирница богатих антиоксидансима може да осигура одржавање нормалне циркулације крви и нивоа крвног притиска, као и да спречи оксидацију масних материја у крвотоку, а тиме и формирање тромба.

Достигнућа

Својим резултатима и постигнућима, Институт за КВБВ сврстао се у ред водећих светских институција. Праћење напретка и развоја медицинске мисли, континуирани рад на усавршавању сваког појединца запосленог у овој установи, као и рад на едукацији генерација које долазе, постали су право и обавеза медицинских радника наше куће.

Локација нашег института:

 Пут доктора Голдмана 4,
   21204 Сремска Каменица, Војводина, Србија

 +381 21 48 05 769
    +381 21 66 22 881 

 Call centar:
    021/48 05 880
    021/66 24 122

 info@ikvbv.ns.ac.rs

IKVBV

ГЛАВНА ОДЕЉЕЊА НА ИНСТИТУТУ

Кардиохирургија

Кардиологија