Архива вести:

Сремска Каменица 12. мај 2026.

Danas je 12. maj, Međunarodni dan medicinskih sestara!

Svake godine na 12. maja na rođendan Florens Najtingel obeležava se dan medicinskih sestara. Ove godine pod sloganom "Osnažene medicinske sestre – spasavaju živote." što nije samo slogan, već suština savremenog zdravstvenog sistema. Kada medicinske sestre imaju znanje, podršku i mogućnost da kontinuirano razvijaju svoje kompetencije, one donose sigurnije odluke, pružaju kvalitetniju negu i direktno utiču na bolje ishode lečenja.

Ulaganje u edukaciju, profesionalno osnaživanje i prepoznavanje njihove uloge znači ulaganje u bezbednost pacijenata i kvalitet zdravstvene zaštite. Osnažena medicinska sestra nije samo deo tima – ona je njegov temelj, glas pacijenta i ključna karika u očuvanju života i zdravlja.

Istraživanja koja su sprovedena na globalnom nivou dala su zaključke koji su objavljeni na sajtu ICN (Internacinal Council of Nurses). Opširnije 

Čestitamo svim medicinskim sestrama njihov dan!

MOĆ POVERENJA
Medicinske sestre se dosledno svrstavaju među profesije kojima javnost najviše veruje. Istraživanja sprovedena na više od 100.000 pacijenata pokazuju da visok nivo poverenja dovodi do boljih zdravstvenih ishoda i kvalitetnijeg iskustva lečenja. Poverenje u sestrinstvo od ključnog je značaja za javnozdravstvene intervencije, poput vakcinacije, koja je u poslednjih pedeset godina spasila 154 miliona života i obezbedila 10,2 milijarde godina života u punom zdravlju širom sveta.

MOĆ PROFESIONALIZMA
Sestrinstvo se zasniva na čvrstim etičkim principima, kliničkoj kompetenciji i rigoroznom obrazovanju. Svako povećanje od 10% broja medicinskih sestara sa završenim osnovnim akademskim studijama u bolnicama smanjuje smrtnost pacijenata za 7%. Angažovanje profesionalnih, licenciranih medicinskih sestara, umesto njihove zamene manje kvalifikovanim kadrom, spašava živote, sprečava neželjene događaje i smanjuje troškove zdravstvene zaštite.

SNAGA BROJEVA
Sa skoro 30 miliona medicinske sestre čine najveću zdravstvenu profesiju na svetu, ali se uprkos tome suočavamo sa globalnim nedostatkom od 5,8 miliona medicinskih sestara. Smanjenje ovog manjka u zdravstvenoj radnoj snazi moglo bi da spase 189 miliona godina života izgubljenih zbog prevremene smrti i invaliditeta, kao i da doprinese globalnoj ekonomiji sa dodatnih 1,1 trilion dolara.

MOĆ PRAKSE
Kada medicinske sestre rade u punom obimu svojih kompetencija, uključujući i naprednu sestrinsku praksu, dostupnost kvalitetne zdravstvene zaštite značajno se poboljšava. Čak do 77% preventivne zdravstvene zaštite i 47% zbrinjavanja hroničnih bolesnika može biti zbrinuto od strane medicinskih sestara i drugih zdravstvenih profesionalaca koji nisu lekari.

MOĆ NEGE
Medicinske sestre imaju ključnu ulogu u pružanju zdravstvene zaštite usmerene na pacijenta, sa snažnim fokusom na prevenciju i primarnu zdravstvenu zaštitu, što je od suštinskog značaja za unapređenje zdravlja svih i odgovor na rastući teret nezaraznih bolesti. Unapređenje primarne zdravstvene zaštite moglo bi do 2030. godine da spase 60 miliona života u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, dok bi ulaganje u prevenciju i lečenje nezaraznih bolesti moglo spasiti više od 12 miliona života na globalnom nivou i doneti ekonomski dobitak od oko 1 trilion dolara.

MOĆ BLISKOSTI
Medicinske sestre provode najviše neposrednog vremena sa pacijentima i imaju širok domet u zajednici. Upravo ta bliskost omogućava sprečavanje štetnih događaja povezanih sa zdravstvenom negom, koji na globalnom nivou godišnje koštaju oko 606 milijardi dolara. Prisustvo i dostupnost medicinskih sestara omogućavaju pružanje neophodne zdravstvene zaštite i najugroženijim populacijama, čime se unapređuje jednakost u zdravlju i ostvarivanje univerzalne zdravstvene zaštite.
MOĆ MIRA
U uslovima konflikata i humanitarnih kriza, zdravstvena nega koju pružaju medicinske sestre štiti zdravlje, ljudska prava i mir. Medicinske sestre u kriznim područjima doprinose očuvanju globalne zdravstvene bezbednosti kroz prepoznavanje i zbrinjavanje rizika od zaraznih bolesti, imajući u vidu da se čak 80% velikih epidemija zaraznih bolesti javlja u zemljama pogođenim nestabilnošću ili sukobima.

Сремска Каменица 8. мај 2026.

ОДРЖАН 3. СИМПОЗИЈУМ МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА И ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕХНИЧАРА ИКВБВ

PreviousNext

У организацији Института за кардиоваскуларне болести Војводине, у Сремској Каменици успешно је одржан 3. симпозијум медицинских сестара и здравствених техничара, који је окупио велики број учесника из различитих здравствених установа широм Србије.

Симпозијум је свечано отворен извођењем химне Републике Србије и нумере „Српкиња“, у извођењу хора средње медицинске школе „7. април“, под диригентском палицом Мирјане Балаћ, уз инструменталну пратњу професора Славена Балаћа и ученика Лазара Премића, чиме је догађај добио посебан свечани и емотивни тон.

Главни техничар ИКВБВ, струковни медицински радиолог Славен Кључар, иако спречен да присуствује скупу, упутио је искрене поздраве свим учесницима, уз жељу да симпозијум протекне у духу размене знања, професионалног оснаживања и међусобне подршке, са циљем даљег унапређења сестринске професије. Присутне учеснике поздравио је директор ИКВБВ, проф. др Милован Петровић, који је медицинским сестрама и здравственим техничарима пожелео успешан рад, наглашавајући значај континуиране едукације и унапређења сестринске професије у савременом здравственом систему.

Уводно предавање одржала је Јелена Ковачев, мастер струковна медицинска сестра, која је кроз тему „Од позива до професије – историјски пут сестринства“ осветлила развој и значај сестринске професије кроз време, постављајући темеље за даљи ток стручног програма. Опширније

Током симпозијума обрађене су бројне актуелне и значајне теме из области сестринства и здравствене неге. О изазовима и перспективама професије говорила је Дијана Оташевић из КБЦ Звездара, председница Удружења медицинских сестара – техничара и бабица Републике Србије, кроз предавање „Оснаживање сестринске професије у ери растућих изазова у Републици Србији“.

Посебну пажњу изазвало је предавање Славице Ђорђевић о квалитету и ограничењима у образовању медицинских сестара, које је, иако предавач није била у могућности да присуствује, презентовано учесницима у њеном одсуству. На тему иновација у образовању говорила је Данијела Радоичић, док је значај средњошколског образовања сестара представила Оља Богдановић из медицинске школе у Ужицу.

Актуелна проблематика утицаја интернет информација на процес дијагнозе и лечења, са посебним освртом на заблуде и неповерење, представљена је кроз предавање Радмиле Јазић, док је Весна Шкодрић говорила о значају знања и компетенција бабица у здравственој нези трудница са хипертензијом.

Свој допринос стручном програму дали су и предавачи Никола Дејановић и Дејан Станковић из ИПВБ, као и Борислава Брзак, Бранислава Дамјановић, Мирјана Стојановић, Марко Станчић и Бојан Миловановић из ИКВБВ.

Овај симпозијум још једном је потврдио да сестринство није само професија, већ позив који се темељи на знању, одговорности, хуманости и непрекидном усавршавању. Кроз размену искустава, стручних ставова и примера добре праксе, учесници су показали да су медицинске сестре и здравствени техничари кључни носиоци квалитета здравствене заштите.

Закључци овог скупа не остају само у оквиру изговорених речи и презентованих тема они представљају подстицај за даље унапређење праксе, оснаживање професије и јачање међусобне сарадње. Управо у заједништву, континуираном учењу и спремности на промене лежи снага савременог сестринства.

Са јасном поруком да знање, посвећеност и емпатија остају темељ сваког квалитетног здравственог система, 3. симпозијум медицинских сестара и здравствених техничара ИКВБВ оставио је снажан утисак и поставио чврсте темеље за будуће сусрете, нове идеје и још снажније кораке ка унапређењу професије.